Ništa veliko neće biti postignuto bez velikih ljudi, a čovek može biti veliki samo ukoliko je odlučan da to i postane.
Svojevremeno je ovo rekao Šarl de Gol, ali se i danas ispostavlja kao tačno.
Naš sagovornik živi sve ono o čemu je sanjao da postane godinama unazad. Rad Zorić, model koji je sa samo 17 godina zakoračio ovim putem, sada, posle šest godina ispred sebe ima jasno zacrtani cilj.
– Želeo sam oduvek da budem u ovom svetu i odlučio sam da se upustim u sve – sa samo 17 godina otišao sam na prvi kasting. Moram da napomenem da nisam znao nikoga, niti sam imao nekoga ko bi mi rekao sa kojom agencijom da poslujem, a sa kojom ne. Ljudi oko mene su govorili da sam drugačiji i da se ističem, što me je na neki način lansiralo. Takođe, govorili su da privlačim pažnju na neki čudan način. Moram napomenuti da sam u osnovnoj školi bio izuzetno ružan i nisam imao samopouzdanje, nisam od malena verovao u sebe. Dakle, privlačio sam pažnju nezavisno od izgleda i shvatio da je to zbog harizme koju posedujem, a na koju mnogi odreaguju kada me upoznaju.
Rad je izuzetno skroman dvadesettrogodišnji mladić, koji u svojim rukama drži pregršt snova kojima stremi. Za sebe ne govori da je naročito lep, ali da ovaj posao radi iz ljubavi koja ga je oblikovala upravo da postane model i ono što je danas.
– Za sebe ne smatram da sam naročito lep, ali mi je drago što sve više ljudi unutar mene vidi nešto specifično. Ljubav prema ovom svetu i ovom poslu me gura ka napred. Imao sam osobe koje su me podržavale u svemu, ali i one koje su govorile da ne treba da se bavim ovime. Uvek sa slušao sebe i sledio svoj put. Prve četiri godine u ovom svetu, provodio sam vreme učeći o modelingu, ali sam slabo bio angažovan. Tek nakon četiri godine, počeo sam da koristim to znanje i da radim revije i reklame. Verovatno da nisam imao svest o svojoj lepoti o kojoj su drugi pričali, ali sam imao ponašanje i znao sam šta sam i ko sam kada izađem na pistu.
PREDSTAVLJANJE SRBIJE U PORTUGALU
Da nije običan mladić, govori činjenica da je od mnogobrojnih lica upravo on izabran da predstavlja Srbiju na svetskom takmičenju u Portugalu. Tada je počeo da shvata vrednost svog izgleda i lepote koju on osporava.
– Dobio sam priliku da odem u Kinu, Italiju i Indiju da radim, ali uvek su se dešavale neke nepreviđene okolnosti nakon čega sam odlučio da ovde poradim na sebi, nisam imao preteranu želju da odem preko. 2019. godine predstavljao sam Srbiju na svetskom takmičenju Best Global Model of the Year u Portugalu i moram to istaći kao stvar na koju sam izuzetno ponosan.
Igrom slučaja (iako slučajnosti ne postoje), on je pre šest godina upoznao i Aleksandru Kolarski, skautera i bivšeg modela koja mu je postala poput majke i u svemu bila i ostala podrška.
– Aleksandru sam upoznao slučajno, pre šest godina. Jedan dečko nije mogao da bude na njenoj reviji, te je on mene predložio kao svoju zamenu. Proveli smo tada celi dan zajedno, ali kada smo se upoznali, prepoznao sam u njoj tu energiju, i stekao sam utisak kao da mi je druga majka. Bili smo u kontaktu svih ovih godina, viđali smo se povremeno, i na kraju kada sam shvatio da ne želim da budem ni u jednoj agenciji, odlučio sam da pomognem Alek u njenom Be a model projektu i da budem njen model. Zahvaljujući njoj započeo sam saradnju sa “Planeta Sport”, čije sam ubrzo postao i zaštitno lice.
Rad je neko ko od malena vodi računa o sebi, ali zbog toga je nailazio na predrasude i ljubomoru ljudi. Nije mu bilo lako, ali je uzdignute glave nastavio da korača, onakav kakav zapravo jeste, bez pretvaranja.
– Oduvek sam vodio računa o sebi i svom izgledu. Zbog toga je bilo niz predrasuda o meni. Doživljavao sam ljubomoru mnogih muškaraca jer sam privlačio pažnju devojaka. “Stajao sam im na žulj” kada god se negde pojavim. To nije bilo izazvano mojim ponašanjem. Bio sam miran i smeran. I time sam zapravo shvatio da nosim nešto u sebi.
Tokom razgovora, primetili smo da Rad ima tetovaže, te pitanja nisu mogla da izostanu – koji je razlog tetoviranja i šta one predstavljaju? Dve su bile specifične i neobične, ruža koja spaja bradu sa kosom, sa jedne, i istetovirani ženski lik sa druge strane koja šapuće “laži”. Onda nam je i objasnio:
– Svaka moja tetovaža ima priču i značenje. Želim da se istetoviram ceo. Želeo bih da postanem fitnes model, ali da sve bude prijatno za oko, ništa preterano, niti previše – da sve bude u skladu i kvalitetno. Toga ovde nema. Srbija je puna istetoviranih krupnih ljudi, ali, to nije poenta, niti je po meni lepo videti. Ipak mora imati nekog smisla.
“Želim ovde da postignem nešto, želim od sebe da napravim brend”
– Shvatio sam da mi agencija nije potrebna, da imam toliko kontakata da mogu započeti nešto sam. Instagram je u današnje vreme toliko jak, da može svako od sebe nešto da napravi. U agencijama većinom traže da modeli budu mršavi, zategnuti, i svi po istom kalupu. Meni se to iskreno, ne dopada, te sam odlučio da postanem drugačiji i da izađem iz tog kalupa. Želeo sam da oformim svoj lični pečat. Nastavio sam da se bavim sobom i da izgledam onako kako ja želim. Shvatio sam da želim da napravim brend od sebe. Iskreno, nikada se nisam trudio oko angažovanja preko. Želim ovde da postanem neko i nešto. Beograd je Beograd – zaključio je Rad za LA VIE EN ROSE.
