Kao dete iz mešovitog braka, gde su oba roditelja bila doktori nauka, rano je počeo da gradi svoj multikulturalni identitet koji je danas temelj njegove pojave. Ashokova majka je, pored doktorata koji je odbranila u Indiji, ipak u Srbiju dovela muža rođenog tamo, a njihova jugoslovenska adresa zauvek je ostala u Šapcu, odakle je ona rodom.
Iako ga je životni put najpre odveo na Arhitektonski fakultet, gde je stekao zvanje diplomiranog arhitekte, početkom 1995. godine našao se u ulozi pionira koji je iz temelja promenio domaću medijsku i modnu scenu. Naime, u trenutku kada je pokrenuta BK televizija, Ashok je sasvim slučajno angažovan kao prvi profesionalni stilista na ovim prostorima, za profesiju koja dotle u ovdašnjim okvirima zapravo nije ni postojala, niti je iko tačno znao šta bi ona trebalo da obuhvata. Tokom našeg razgovora sa njim o najrazličitijim temama, na samom početku dotakli smo se njegovih profesionalnih početaka, pa nam je stilista, razgovarajući uz kafu u „Moskvi“, otkrio da je u sve ušao sticajem čudnih okolnosti i bez ikakvih ambicija da gradi karijeru u tom pravcu.
– Ja sam se bavio stajlingom, a da to zapravo nisam ni znao. Pomagao sam prijateljima sa primenjenih umetnosti koji su se bavili kostimom, pa bih uletao da im pomognem da to vizuelno slože. Međutim, kao i svi koji se iskreno posvete arhitekturi, ubrzo sam se vratio svojoj struci i potpuno potisnuo tu epizodu. Onda se krajem 1994. godine desilo da ponovo pomognem nekome ko je pravio svoju reviju. Tu reviju je snimala ekipa sa trećeg kanala RTS-a. Jedan od organizatora sa tog snimanja zaposlio se na BK televiziji pa me preporučio za poziciju stiliste, profesiju koja u to vreme na ovim prostorima suštinski nije ni postojala. Televizija je imala ogroman problem da nađe nekoga za taj posao. Iskreno, otišao sam tamo misleći da je reč o jednokratnom angažmanu na dva-tri meseca. Nemojmo zaboraviti da su bile sankcije i da posla u arhitekturi tada jednostavno nije bilo. Ušao sam u sve to bez ikakvih iluzija, ne maštajući o toj karijeri i bez ikakve goruće želje da se time bavim, rekao nam je Ashok na početku.
Njegov zadatak na BK televiziji bio je poprilično složen. U periodu kada su drugi medijski kanali funkcionisali prilično haotično i u skladu sa opštim duhom vremena, Murty je morao da postavi stroge, profesionalne vizuelne standarde i korporativnu estetiku od nule.
– Imao sam mnogo sreće što televizija na koju sam kročio nije bila namenjena zabavi i pitkom sadržaju, već je bila generalno informativna kuća koja je funkcionisala potpuno suprotno od toga… Morao sam da „izmislim generaciju“ koja kod nas zapravo nikada nije stigla da se formira i postane svoja, takozvane japije (eng. Yuppie: mladi, obrazovani i dobro plaćeni ljudi koji grade uspešne karijere u velikim gradovima) jer smo se za samo nekoliko godina, iz jedne izuzetno progresivne i napredne zemlje, survali u ne toliko lepu realnost u kojoj smo živeli dugo.
Govoreći o tome kako je vizuelno izdvojio ljude na ekranu i gradio autentičan stil u uslovima opšteg političkog i ekonomskog posrnuća zemlje, stilista ističe da su ciljevi bili edukacija javnosti i stvaranje slike sa kojom publika može da se identifikuje.
– Mislim da je to proisteklo iz moje potrebe da učim ljude o tome kako treba da izgledaju, čak i u opštem neprihvatanju realnog stanja koje nas je okruživalo. Sa ove istorijske distance i bez prevelike samokritičnosti, ta promena se vizuelno odmah izdvojila. Kao rezultat dobili smo potpuno novu sliku ljudi na televizijskim ekranima, sa kojima gledaoci mogu da se identifikuju, pa makar i u stilskom izrazu.
Upravo su nas teme o evoluciji estetike, sudaru epoha i večitoj borbi za lični integritet, tokom razgovora prirodno odvele i do modne slike devedesetih, a proučavajući tadašnje i današnje tokove, Ashok je našim čitaocima uputio i važan savet o tome kako se modno osvestiti i stilizovati u vremenu opštih hiper-trendova, što nas je još jednom podsetilo da se istinski lični izraz nikada ne kupuje, već gradi iznutra, baš onako kako je on to postavio još tokom „rađanja“, tada – novog televizijskog doba.
Naslovna fotografja: Nemanja Maraš, ustupljena fotografija
