Stefan Đoković je multimedijalni umetnik čija se pojava i ne može drugačije definisati, budući da je on pijanista, modni dizajner, tenor… Pored toga što Stefan završava doktorske studije na Muzičkoj akademiji u Beogradu i što je završio master studije iz operskog pevanja u Londonu, poslednjih godina imao je i revije visoke mode te su mu uručene nagrade za najboljeg mladog modnog dizajnera u Splitu i Dubaiju.
Pre samo nekoliko dana Stefan se vratio iz Sankt Petersburga gde je imao svoj solistički koncert, a nizom klavirskih izvođenja promovisao je svetu srpski pijanizam i umetnost.
Želeli smo da Stefana upoznamo iz nekog drugog ugla. Znamo da nije lako biti pijanista i tenor, česta putovanja, sati vežbanja pred nastupe… ali, šta iziskuje posao modnog dizajnera? Pokušali smo da saznamo detalje iz njegovog profesionalnog života, a ovaj mladi umetnik nam je objasnio kako je uspeo da poveže muziku i dizajn i od njih sačini magiju.
Kako je istkao Đoković, muzika je deo njega, a spona između nje i dizajna pojavljuje se konstantno na svakom njegovom životnom polju.
𝐋 Prilikom kreiranja odevnih predmeta, da li u glavi imaš zamišljen izgled modela kome bi ta kreacija pristajala?
- Moje viđenje estetike mode barem onom kojom se bavim je da ističe lepotu i samo doprinese tome se žena oseća sjajno i udobno a da ne robuje trendovima. Trudim se da izrada, materijali i krojevi budu vrhunski, detalji suptilni ali efektni. Uglavnom imam u startu ideju kako bih predstavio model, ko bi ga izneo, kako bi bio fotografisanja, stilizovan…
𝐋 Kada si zakoračio u svet mode, koja stvar je bila okidač koji te je lansirao na put kojim trenutno koračaš?
- To je bila želja da napravim sponu između mode i opera (muzike) što sam uradio svojom prvom revijom koju sam nazvao “Veče u Operi”. U tom trenutku nisam imao ideju da ću nastaviti tim putem i da će se brend razviti na način koji jeste ali mi je izuzetno drago da je moje viđenje mode tako prihvaćeno i od naše javnosti a i van naše zemlje.
𝐋 Kojoj kreaciji si najviše posvetio vremenena?
- U pitanju je prljavo plava maxi haljina iz kolekcije Notturno, rađena za Milano Fashion week. Iziskivala je preko 400 sati ručnog rada.
𝐋Da li kada završiš izradu crteža prisustvuješ daljoj izradi kreacija do finalnog proizvoda?
- Prisustvujem svakodnevno izradi kreacija i obraćam pažnju na svaki detalj. Nikada ne bih mogao da pošaljem crtež u atelje i da čekam da haljina bude gotova, pored same ideje postoji mnogo odluka i sitnica na koje treba obratiti pažnju i biti prisutan.
𝐋 Šta podrazumeva organizovanje jedne modne revije i koliko vremena je potrebno za nju?
- Zavisi dosta od same kolekcije, da li je u pitanju pret a porter, visoka moda, zatim koliko želim da “iskočim” iz klasičnih okvira revije. Sama produkcija, organizacija, režija, rasveta je jako komplikovana pogotovo kada želite da zadržite visok nivo i da svaka sledeća opravda prethodnu i bude još bolja.
𝐋 Da li je teže sarađivati sa muškim ili ženskim modelima?
Ja se uvek trudim da pažljivo biram ljude sa kojima sarađujem, tako da do sada nisam nailazio na poteškoće. Generalno se bavim ženskom modom, tako da sa muškim modelima sem unikatnih revijskih komada koje su nosili uglavnom glumci, porudžbina a i stilizacija, nisam imao previše rada.
𝐋 Da li bi mlađi Stefan Đoković bio ponosan na ovog sad, i šta bi mu poručio?
- Mislim da bi. Kao mlađi sam bio još samokriticniji ako je to ikako moguće. Preporučio bih mu da uspori, da ne juri, da se ne nervira i ne gubi živce na nebitne stvari i da će njegovo vreme doći kada bude trebalo. Sumnjam da bih sam sebe poslušao, jer sam sve u životu izgleda morao da shvatim ponekad na teži način ali skoro svaki put na svojoj koži, da bih shvatio kako neke stvsri funkcionišu.
