Foto: Privatna arhiva

Igor Todorović za LA VIE EN ROSE – “Revije su kod nas povod za izlazak, a najmanje prikaz tržišta”

Početak
28/02/2024

Modna scena Srbije je, rekli bismo, nakon odlaska velikog kreatora Aleksandra Joksimovića, kao i začetnice mode na Balkanu Mirjane Marić, izgubila prepoznatljivost u svetu i vrednost. Međutim, danas ipak postoji onaj koji se trudi da Srbiji povrati integritet kada je u pitanju modna scena.

Igor Todorović svoje komade ne kreira samo kako bi došao do revija u prestonicama mode (što je podrazumevano rezultat napornog rada), već da bi bile i ostale “pečat” jednog stvaralaštva kroz istoriju. Dizajn je učio od najboljih, na svojim počecima imao je prilike da se upozna sa velikim Valentinom (Valentino Garavani), a njegov atelje je postao mesto gde se okupljaju strastveni ljubitelji kvaliteta i elegancije.

Imali ste priliku da do detalja ispratite njegovu reviju “Bella”, a sada vam u nastavku donosimo veliki LA VIE EN ROSE intervju sa umetnikom koji je bez ustručavanja govorio o modi u Srbiji, organizaciji modnih događaja, kao i o zanimljivostima iz poslovnog i privatnog života.

Uživajte u Igorovim rečima i ne zaboravite – “Moda je prolazna, samo je stil večan…”

Igor Todorović i Santo Versace / Foto: Privatna arhiva

1. Znamo Igora u javnosti, ali, kakav je on privatno?

  • Nema neke suštinske razlike izmedju mog javnog i privatnog. Trudim da budem odgovoran prema javnom diskursu, valjda je to moje starovremeno vaspitanje opterećeno Vorholovskom floskulom o 15 minuta slave i nekom ličnom etikom. Siroti Endi nije imao predstavu u šta će se sve pretvoriti. Živimo naime, u vremenu kada je spontanost, po meni, precenjena, a odgovornost zaboravljena. Privatno sam usmeren na neke stvari koje me ispunavaju, inspirišu ili jednostavno, čine srećnim. Danas nam ponajviše nedostaje vremena, pa mi je svako vreme koje me na primer inspiriše ili ispunjava dragoceno. Trudim se da nalazim dovoljno vremena za sebe, svoju porodicu, prijatelje i neke trenutke koji su lični a ne javni. Na moju sreću, rekao bih,  moj posao je nečiji hobi, pa nemam potrebu da imam ili razvijam neki svoj poseban dodatni hobi. Volim putovanja, uživam u umetnosti, neumereno kupujem knjige u digitalnom vremenu, radujem se nekim predmetima koji najčešće prave nered po kući, ali dokazuju da će lepota spasiti svet, mada ne i spasiti nas od prašine. Ponekad se učini da sam opsesivni skupljač raznolikih stvari, a onda sebe uverim da je to neki vid sreće. Slobodno vreme je istovremeno i nešto što postaje skoro berzanska roba, pa pažljivo njime i baratam.

2. Svaka Vaša revija je posebna i nosi svoju poruku, ali, koja je Vama draga u karijeri i zbog čega?

  • Hvala što prepoznajete te poruke u mojim revijama, jer moda jeste, kako često kažem, kraljica neverbalne komunikacije. Tih 20-tak minuta svake modne priče, je način na koji nalazim modne sagovornike, suočavam mišljenja, pohvale i kritike i za mene je to jedan veoma važan segment modne komunikacije. Otuda se zaista trudim svakog puta iznova da budem odgovoran prema poslu kojim se bavim, a ne samo pojavan. Ako bih izdvajao jednu od posebnih revija za mene, onda bi to najpre bila kolekcija Monogram, prezentovana u Pozorištu na Terazijama, pre ni sam ne znam koliko godina tačno. To je bi spoj moje dve umetničke discipline, prve ljubavi grafike koju sam učio u Dizajenerskoj školi u Beogradu, i mode kao profesije kojom se bavim nakon mojih studija u Italiji. Tu kolekciju je zatvorila Jelena Mladenović kao poseban gost te večeri, i hvala joj još jednom na tome. Veoma poštujem ljude, koji poput nje ostavljaju trag u poslu kojim se bave. Taj modni igrokaz bio je zaista posebno lep I emotivan  kako za nas iza i na sceni, tako i za publiku u pozorištu te večeri. Kolekcija se sastojala iz, za naše uslove, velikog broja modela. Izradjena do plemenitih materijala, stvorena sa mnogo radosti dok smo u ateljeu timski razmatrali krojeve i forme, eksperimentisali sa spojevima tkanina, razmišljali o svakom detalju…kao i uvek, ali eto, taj put na neki specijalan način za mene. Ipak, slušajući utiske ljubitelja onoga što radim, moram da kažem da me posebno raduje kada shvatim da svako ima svog favorita medju kolekcijama i revijama, pa je to verovatno i razlog više koji me tera napred, da napravim novu i još dražu kolekciju negde u budućnosti.
Foto: Instagram/@ateljeigortodorovic

3. Kada govorimo o modi u Srbiji – šta naročito zamerate društvu, da li imate kritike?

  • Moda u Srbiji je često društveno merilo nečije ekonomske moći, više nego stila. Možda je to najkonkretniji odgovor koji bih mogao da dam. U globalnom konzumerizmu moda se ovde stavlja u kontekst količine novca koji neko ima, pa često biva vid diskriminacije, ili procene nečijeg stila na osnovu toga, a neretko, nažalost, i vidljivi nedostatak ukusa. Na našoj modnoj sceni ima autorske mode vredne pažnje i poštovanja, kako u estetskom smislu, tako i u trajanju određenih robnih marki i autora.  To je svakako za poštovanje, jer trajanje je na ovom tržištu, je izazov i težak zadatak kada je takozvana autorska moda u pitanju. Dostupnost različitih modnih marki i cenovno i estetski je dosta široka i u onome što zovemo street wear-om, pa je i ponuda primamljiva. I pored svega toga patimo od neke vrste uniformisanosti pa samim tim i želji da se pripada odredjenim društvenim krugovima ka kojima se gaji afinitet, nekad i po svaku cenu. Po definciji je moda je bliska svemu navedenom ali mi imamo neko lokalno tumačenje svega toga i ne shvatamo da je moda komunikacija. A komunicirati se može i pogrešno… Moda je i istraživanje da bi se došlo do stila koji nije trend ili zajednička, nego lična estetika. Nisam sklon osuđivanju mladih ljudi kada prave neke ne baš najsrećnije modne izbore, jer moda od 90-tih godina prošlog veka ima drugačiji odnos postavljanja trendova, dajuči ogromnu slobodu u izrazu svakom pojedincu,  a to nikako da shvatimo ovde. Ipak, upadljivo je da su mladima modni uzori češće virtuelni nego realni,  a moda je i taktilnost, treba je nekad i dodirnuti a ne samo posmatrati. Moda je i vid društvenog bunta, od kada postoji, a bunt pripada mladima, jedino ne bi trebao da bude sujetan nego konstruktivan bunt koji radja one koji svojim stilskim izuzetcima potvrdjuju pravilo da je moda deo društvenog identiteta i poruke. Važno je napomenuti da od svega ovoga nisu lišene ni druge zemlje i tržišta, ali razlika je u tome što su tamo češće raznoliki i vidljivi neki autentični stilovi, a ne trendovska ili logomanijska pripadnost koju vidimo kod nas. 

    4. Koliko je u Vašem slučaju zahtevno da jedna zamišljena skica – oživi?

Foto: Privatna arhiva
  • Zahvaljujući ljudima koji čine tim ateljea to je veom brz i operativan proces. Imam sreću da skicu nacrtam lako i jednostavno, da zajedno razumemo šta su nam koraci, i od ideje koja nastaje u mojoj glavi, preko plana koji napravimo nakon toga, dodjemo do opipljivog ili realnog odevnog komada u nekoliko koraka. To nije samo srećna okolnost, nego i naše poznavanje,  procesa i strukture svega onoga što podrazumeva izradu nekog komada odeće od početka do kraja. Zajedno dolazimo do različitih  rešenja, jer iskustvo i znanje koje imamo, neupitno su bitan činilac rezultata koji ostvarimo. Uvek ću braniti moje uverenje da je zanatski deo veoma važan, da morate poznavati svaki korak posla da biste suvereno koračali u tim okvirima, u suprotnom ste u cipelama koje vam ne pripadaju, nego samo na prvi pogled dobro izgledaju. Baviti se modom znači biti timski igrač koji zna o čemu priča, jer bez medjusobnog poštovanja, slojevitog u najširem smislu te reči, gubi se element oživljavanja nekog odevnog komada. Zato je čitav taj put, za mene stvaralački i izazovan a najmanje zahtevan.

5. Šta biste promenili na modnoj sceni Srbije? (organizacija događaja, promovisanje mode…)

  • Pre bih ustanovio i definisao neka pravila nego određene stvari menjao. Postavljanjem pravila, baš kao i kada kroz kroj i formu definišete model, poznavajuči proces izrade  i taknine, definisala bi se i modna scena, uveren sam, na neki organizovaniji način. Ovako smo svedoci nedostatka objektivne modne slike šta je to naša modna scena, nego češće gledamo subjektivna gledanja šta je to moda. Zato mislim da nam nedostaje više suštine u ogromnoj prisutnosti puke pojavnosti. Moda je kod nas društveni događaj ili povod za izlazak kada su revije u pitanju, a najmanje prikaz tržišta, ili povod za plasman i prodaju. Moda je prestala da bude zanimljiva za promotivne aktivnosti i veoma je teško naći partnere u tome, baš zbog nedostatka određenih pravila, pa moram reći i etike u svemu tome. Organizovati jedan modni događaj je veliki posao i to ne treba da bude stvar entuzijazma nego učešća na realnoj tržišnoj utakmici na kojoj težite da pobedite, ne izgubite. Dakle modnoj sceni Srbije nedostaje prepoznavanje nečijeg trajanja, autorskog kvaliteta, značaja iskustva, znanja i zanatlija, kao i potencijala investiranja i finansiranja daljeg razvoja ovog kreativnog sektora, koji može da bude dobar način i za promovisanje onoga što je naše umetničko nasleđe i nematerijalna kulturna baština.
Custom made haljina od saten i muslin svile, kolekcija Med i mleko

6. Vaše ime, pored nekadašnjeg kreatora Aleksandra Joksimovića, jedno je od onih koje svetu najlepše predstavlja našu državu – da li ste na svojim počecima imali uzore velikih imena?

  • Hvala na ovom ogromnom komplimentu. Aleksandar Joksimović je velikan modne scene regiona, čijem se delu, mislim, nismo dovoljno naklonili i iskazali poštovanje. Upravo on treba da bude uzor nekim novim generacijama, jer je sa ovih prostora svojim autorskim jezikom slao univerzalne modne poruke i estetiku koja je bila prepoznata i u prestonicama mode i to je njegovo nasleđe koje savremeni dizajn treba da izučava i primenjuje. Uzori su važni i ne treba da budu određujući nego pre svega inspirišući. U suprotnom bivate interpretatori, a ne autori. Svaki dizajner na svom putu nađe brojne inspirativne uzore. Ja sam imao sreću da gledam kako u svojim ateljejima rade, jedan Valentino Garavani, da imam čast da radim sa Fereom, slušam stvaralačku poetiku Kapučija na jednoj zajedničkoj radionici, da vidim briljivo čuvane komade Diorovog NEW Look-a u Parizu tokom studija i još mnogo toga. To je za mene bilo neprocenjivo iskustvo da u mnogima pronalazim inspiraciju i trudim se da nadjem svoj izraz i shvatim lepotu procesa stvaranja iz prve ruke. Na samom početku, iskreno rečeno, malo sam znao o modnim dizajnerima, tek sam obrazovanjem i privilegovan mojim profesorima naučio i šta to realno znači. Kristobal Balensijaga jedan od onih koje svrstavam medju uzore po nekoliko osnova, ali ne isključujem ni mnoge druge koji su bili i ostali inspirativni za mene.

7. Da ste u ovom trenutku student, da li biste ponovo odabrali put mode?

  • Ne znam. Na samom početku moda je izabrala mene, a ne ja nju, jer je moja želja bila da studiram grafički dizajn, a iz ove perspektive gledano, nakon raznolikih iskustava kroz modne sektore u kojima sam radio, od dizajna obuće, rada u medijima, predavača u školi, pa sve do dizajnerskih kolekcija, i još koječega modnog… rekao bih da sam odabrao da na tom putu i ostanem. Važno je biti dosledan u svojim odlukama, pa bih možda, kao student u ovom trenutku drugačije razmišljao, najviše o tome gde taj put treba da me odvede i gde bih naišao na veće izazove i prilike da dokažem da sam pravilno odabrao. 

8. Koju mudru misao rado citirate?

  • Ne kajem se ni za šta, samo žalim za onim što nisam uradio.  

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Kreatorka kostima iz serije “The New Look” otkrila kako je stvorila magiju

Sledeći članak

DVM Popović o važnoj temi: Kućni ljubimci nisu poklon

Ne propustite

Peperuda – zavirite sa nama u frizerski salon sa “dušom” u srcu Beograda

Osim što svojim zlatnim rukama usreći svaku mušteriju koja pokuca na vrata

Gde je nestala kvalitetna muzika? Kritikuje: Srđan Marković, kompozitor i džez muzičar

Bez muzike, život bi bio greška, rekao je davno čuveni Fridrih Niče,

Modna alhemija: Mitologija i folklor kroz kreacije srpske dizajnerke Helene Klešić

Svet mode ima mnoge oblike, posebno kada se kroz taj svet provuku