U vremenu u kojem se svakodnevica meri lajkovima, a uspeh tuđim filtriranim životima, upoređivanje je postalo gotovo neizbežno. Društvene mreže nude neprekidan niz „boljih verzija“, lepših tela, uspešnijih karijera, skladnijih odnosa. I upravo u tom beskrajnom poređenju, čovek najlakše izgubi kontakt sa sobom.
U današnjem tekstu želimo da se fokusiramo upravo na pitanje iz naslova – kako se vratiti sebi u eri društvenih mreža kojima smo danas okruženi?
Upoređivanje zapravo ne počinje „na ekranu“, ali se uz pomoć njega najviše razvija. Problem ne nastaje zbog toga što posmatramo tuđe živote, već što zaboravljamo da ono što vidimo nije celina, već pažljivo izabrani fragment. Retko ko deli nesigurnosti, tišinu, sumnje i neuspehe, a upravo su oni sastavni deo svakog života. Kada se sopstvena svakodnevica poredi sa tuđim istaknutim trenucima, loš osećaj postaje gotovo neizbežan.
Da se primetiti da su društvene mreže promenile i ritam želja. Ono što smo nekada želeli vrlo promišljeno, danas želimo odmah, po svaku cenu. U tom procesu, lične ambicije često ustupaju mesto tuđim idealima, a unutrašnji glas biva potisnut spoljnim očekivanjima. Čovek počinje da živi život koji izgleda dobro, ali se zapravo ne oseća dobro.
Povratak sebi ne zahteva radikalne korake, već male, svesne pomake. Na prvom mestu – manje vremena provedenog u virtuelnom prostoru, više prisutnosti u sopstvenom. Više pitanja poput šta ja želim, šta mi prija i gde sam ja u svemu ovome, a manje brige o tome kako to izgleda drugima.
Život bez upoređivanja je život sa jasnijim i zdravijim merilima. Tada, uspeh prestaje da bude tuđa definicija i postaje lični osećaj ispunjenosti. To je sposobnost da se prepozna i izgradi sopstveni tempo, da se prihvate lični izbori i da se odustane od potrebe za konstantnim dokazivanjem. U eri društvenih mreža, najveći luksuz nije savršen kadar, pažljivo odabrana estetika ili broj pratilaca, već je najveći luksuz mir sa samim sobom, osećaj da je ono što živimo u skladu sa onim što jesmo.
