Izraz držati sveću (nekome) znači posmatrati šta neko radi, bit svedok nečega, u suštini, što se uglavnom odnosi na suvišnu osobu u društvu nekog para.
Smatra se, da je ovaj izraz proistekao od izraza stajati kao čirak. Čirak je svećnjak, a figurativno se odnosio na srednjevekovnog slugu koji je držao sveću tokom obeda i slično. Sve do ranog 19. veka, postojale su sluge koje su držale sveću u odajama parova tokom „konzumiranja braka“ s ciljem da obezbede vidljivost.
Sluge su takođe, osvetljavale put svojim gospodarima, držeći im sveću kada bi noću kretali u ljubavne avanture.
Tako danas imamo slične izraze i u španskom – sujetavelas, a francuskom – tenir la chandelle, italijanskom – fare la candela.
Nemački jezik poznaje koncept Anstandsdame – dama koja je pravila društvo mladom paru i vodila računa o pristojnosti i moralu. Nju je danas u žargonu zamenio Anstandswauwau – gde Wauwau označava lavež psa – čuvara teritorije.
U britanskom engleskom, za osobu sa takvim zadatkom kažu da izigrava ogrozd (play the gooseberry) što je motivisano ili njegovom rumenom bojom ili istrajnošću samog žbuna. Za takve osobe se kaže i da su treći točak (third wheel) – suvišne, ali zadužene da osluškuju romantične razgovore parova i da se prave da su zauzete nekim drugim poslom.
Ovi primeri ilustruju kako je ideja “držanje sveća” duboko ukorenjena u različitim jezicima i kulturama, što naglašava njenu univerzalnu relevantnost.
