Beograd je oduvek bio grad prolaznika, putnika koji su dolazili i odlazili, trgovaca, umetnika, kraljeva, ( i špijuna), stranaca koji su tražili avanturu i domaćih boema koji su se, pod istim krovom, pretvarali u legende. Ali grad koji danas poznajemo, sa svojim modernim hotelima i „staklenim fasadama“, samo je senka onog Beograda koji je živeo kroz miris duvana, zvuke gramofona i sjaj kristalnih lustera.
Danas, mnogi Beograđani prolaze pored zgrada na čijim mestima su nekada bili najluksuzniji hoteli prestonice, a da to ni ne znaju.
Hotel London – raskrsnica sećanja
Jedna od zanimljivosti Beograda jeste ta što ste, do sredine šezdesetih, u njemu mogli osetiti duh više evropskih gradova odjednom. Hotel London, podignut 1873. godine, bio je pravi primer toga. Iako po izgledu skroman, nosio je ime koje je odredilo čitav deo grada, jer je upravo po njemu beogradska raskrsnica „kod Londona“ dobila svoje ime, koje se zadržalo do danas. Tokom tridesetih godina prošlog veka, zgrada je već pokazivala znake propadanja, ali je opstala još tri decenije, sve do 1964. godine, kada je srušena. Na njenom mestu nikla je nova, poslovna zgrada, bez topline i šarma.
Hotel Imperijal – kraljevska raskoš Dorćola
Na uglu Cara Dušana i Tadeuša Košćuška nekada je stajao hotel Imperijal, otvoren davne 1899. godine. On je bio simbol dorćolske elegancije, mesto gde su svraćali putnici iz celog sveta, gde su se držali koncerti i balovi pod maskama. Hotel je imao struju, toplu vodu i telefon, što je bila prava retkost tog vremena. A moramo napomenuti da postoji isečak iz novina koji potvrđuje da je i sam Nikola Tesla boravio u ovom hotelu. Tokom decenija, „Imperijal“ je preživeo ratove, promene vlasti, ali ne i ravnodušnost. Nakon 1945. pretvoren je u radnički dom, a danas, od njegove raskoši nije ostalo ništa osim uspomena starih Beograđana i retkih fotografija u arhivama.
Hotel Pariz – senka starih Terazija
U samom srcu Beograda, u blizini sadašnje poslovne zgrade pod nazivom „Igumanova palata“, nekada je stajao hotel Pariz, otvoren krajem XIX veka. Bio je to jedan od prvih hotela sa sopstvenim restoranom i muzikom uživo, mesto gde su putnici iz Evrope upoznavali duh, pa rekli bismo, balkanske prestonice. U njemu su često boravili pisci i diplomate, a u kafani hotela okupljali su se beogradski boemi. „Pariz“ je srušen tridesetih godina XX veka, da bi ustupio mesto modernijem zdanju – ali njegov duh i danas živikroz istoriju Beograda.
Hotel Kasina – nemi svedok velike promene
Na Terazijama, „Kasina“ je bila više od hotela, bila je „pozornica“ Beograda. Otvoren još 1860-ih, u ovom hotelu su noćili stranci, ali i političari koji su tu dogovarali sudbinu države. U međuratnom periodu hotel je bio simbol noćnog života. Oragnizovane su plesne večeri, muzika, uz ispijanje šampanjaca i cigareta sa uskim filterima. „Kasina“ je opstala, ali njeno lice više nije ono što je nekada bilo. Današnja verzija ovog zdanja samo je bleda slika nekadašnjeg sjaja.
Hotel Srpski kralj – neprežaljeni biser prestonice
Hotel Srpski kralj otvoren je 1. aprila 1920. godine na uglu ulica Studentski trg (prethodno „Velika pijaca“) i Pariske / Uzun-Mirkove ulice, neposredno pored platoa koji gleda ka Kalemegdan. Hotel je ubrzo stekao reputaciju jednog od najluksuznijih u prestonici: sadržao je stotine soba, uključujući kraljevske apartmane, posedovao liftove, centralnu telefonsku i poštansku službu, sobe sa toplom i hladnom vodom, a terasa sa pogledom na Kalemegdan bila je prestiž.
Hotel Union – obnovljeno zdanje koje čuva tajne
Na Terazijama, mestu gde danas prolaze na hiljade ljudi dnevno, nekada je postojao stari hotel Union, jedno od kultnih mesta međuratnog Beograda, koje je i danas tu, ali u novijem ruhu. U njemu su nekada odsedali glumci, slikari i novinari, a mnogi su tvrdili da su se upravo u tim sobama vodili razgovori koji su menjali političku scenu Srbije i Balkana.
