Kada danas koračamo popločanom Knez Mihailovom ulicom, okruženi izlozima i užurbanim ritmom modernog grada, retko ko pomisli na to kako su Beograđani pre jednog veka otkrili „magiju kupovine“, a sve je počelo na uglu današnje Knez Mihailove 41 i Uskočke ulice, kada je izniklo zdanje koje je zauvek promenilo lice prestonice.
Ova priča ne počinje samo od zidova i gvozdenih secesijskih ramova, već od vizije arhitekte Konstantina Jovanovića, sina slavnog fotografa Anastasa Jovanovića, koji je još 1900. godine projektovao prvu modernu robnu kuću u Beogradu. Iako je zgrada podignuta dvanaest godina kasnije, ona je ponela duh novog vremena, spojila je poslovnu elitu i stanovanje, akademske građane s kraja 19. veka i velike staklene izloge koji su prolaznicima mamili uzdahe.
Ipak, dušu i istoriju ovom mestu udahnuo je čovek čije se ime i danas izgovara sa strahopoštovanjem i nostalgijom – Vlada Mitić.
Vlada Mitić je bio čovek neverovatne poslovne intuicije. Iz rodnog Niša, gde je do Prvog svetskog rata vodio skromnu jorgandžijsku radnju, put ga je preko Soluna (gde je snabdevao srpsku vojsku) doveo u oslobođeni Beograd. Godine 1919. preuzima čuvenu palatu u Knez Mihailovoj i tu otvara svoju radnju, koja će ubrzo prerasti u gigant manufakture i galanterije sa oko 340 zaposlenih. Mitić nije bio običan trgovac, bio je vizionar marketinga i modernog poslovanja. U vreme kada su se stvari kupovale isključivo za gotov novac, on je napravio radikalan potez – uveo je prodaju na otplatu. Omogućivši državnim činovnicima da robu plaćaju na rate (najpre na šest, a potom i na devet meseci), uz stroge ali pravedne menične garancije i proveru budžeta, Mitić je postao omiljen u gradu. Među činovnicima je ubrzo dobio nadimak koji sve govori: činovnička majka. Njegova robna kuća postala je mesto u kome su i oni sa skromnijim prihodima mogli da priušte sebi da „uhvate korak“ sa pariskom i evropskom modom.
Kupovina kao umetnost
Baš u to vreme, tridesetih godina prošlog veka, kupovina je prestala da bude puka potreba i postala je doživljaj. Izlozi Vlade Mitića, uređeni sa ukusom, privlačili su poglede beogradske gospode. Žene su zastajale pred uličnim vitrinama, diveći se svili, čipki, modnim detaljima i galanteriji, dok su unutar robne kuće otkrivale radost onoga što se danas naziva „malim luksuzom“.
Mitić je shvatio ono što su tek decenije kasnije potvrdili moderni trendovi – kupac ne kupuje samo predmet, već osećaj moći, elegancije i pripadnosti boljem svetu. Uz to, bio je i izuzetno poslovan socijalno osvešćen poslodavac, svojim radnicima je davao beskamatne kredite i priskakao u pomoć u nevolji, dok je istovremeno izdašno pomagao i Beogradskom univerzitetu.
Legat koji i danas živi
Ime Vlade Mitića ostalo je urezano u beogradsku urbanu mitologiju. Pored Knez Mihailove, njegova ambicija ga je 1935. godine odvela korak dalje, kupio je čuveni restoran „Rudničanin“ na Slaviji sa idejom da sagradi gigantsku robnu kuću od 14 spratova, koja bi nadvisila palatu „Albanija“. Iako ta vizija usled vihora istorije i dobro poznate sudbine tzv. „Mitićeve rupe“ nikada nije ugledala svetlost dana, njegovo nasleđe u srcu Starog grada ostaje neizbrisivo. Zgrada u Knez Mihailovoj i danas stoji kao nemi svedok vremena kada je Beograd učio šta znači pravi stil, kada su se vitrine pretvarale u umetnička dela, a trgovina vodila sa merom, gospodstvom i vizijom.
Naslovna fotografija: Arhiva
