Postoje mesta koja čuvaju mnogo više od starog arhitektonskog nacrta. Ona koja čuvaju šapat svile, miris skupih parfema i odjeke razgovora koji su menjali istoriju.
Hotel Metropol u Beogradu, od trenutka kada je otvorio svoja vrata u Bulevaru kralja Aleksandra davne 1957. godine, postao je više od simbola modernizacije. Bio je rezidencija svetskog glamura u Beogradu. U decenijama kada je Jugoslavija bila most između svetova, Metropol je bio beogradski odgovor na Holivud, mesto gde su se zvezde sa crvenih tepiha osećale kao kod kuće.
Malo je poznato da su zidovi ovog hotela upijali harizmu kojom je plenila Sophia Loren dok je šetala njegovim prostranim hodnicima, ostavljajući iza sebe trag elegancije. Ovde je doručkovala Elizabeth Taylor dok je sa Richardom Burtonom donosila duh svetskog džet-seta na beogradske ulice, dokazujući da prava diva zahteva besprekornost u svakom detalju, od prve jutarnje kafe do poslednjeg večernjeg koktela. Alfred Hitchcock, čovek koji je svet naučio kako se posmatra misterija, provodio je sate u tišini hotelskog bara, fasciniran mirnoćom prestonice.
Ono što Metropol čini posebnim u istoriji Beograda, jeste upravo ta njegova sposobnost da spoji monumentalnost socijalističke moderne sa rafiniranim luksuzom koji ne poznaje granice. To je bila era u kojoj su se u hotelskom lobiju sretali kosmonauti poput Neila Armstronga (i ekipa Apola 11, tokom 1969. godine), filmski buntovnici kao što je Jack Nicholson i umetnici koji su definisali dvadeseti vek, poput Roberta De Nira. Svi su oni u Metropolu tražili ono što je u to vreme bilo najteže pronaći, autentičan mir i uslugu koja razume potrebe onih koji žive pod svetlima reflektora.
Metropol Palace do dana današnjeg ostao je čuvar te dragocene istorije, podsećajući nas da je Beograd, zapravo, oduvek bio metropola u pravom smislu te reči, grad koji zna kako da ugosti svet, sačuva tajnu i uvek iznova oboji život u onu najlepšu, boju prestiža.
