Moda Jugoslavije šezdesetih i sedamdesetih godina nije bila imitacija zapadnih trendova, već sofisticirana igra balansiranja između francuske couture estetike i lokalnog industrijskog modernizma.
U vremenu kada su modni giganti poput Jugotekstila bili ti koji su osigurali da dizajn domaćih autora stigne do šire publike, zadržavajući pri tom visoke standarde izrade. Diktirali su ritam tržišta u Jugoslaviji i tako je stvoren specifičan put mode i stil našeg naroda. Danas, dok se traga za savršeno ukrojenim prslucima ili strukturiranim blejzerima iz te ere, postaje kristalno jasno da ono što se zapravo traži nije tek tamo neki vintage komad, već integritet kroja koji je u eri hiperprodukcije postao gotovo nedostižan luksuz.
Industrijski modernizam kao umetnička forma
Zapravo, moda je bila deo šireg društvenog projekta, modernizacije zemlje koja je želela da komunicira sa svetom. Dizajneri koji su sarađivali sa pariskim modnim kućama nisu samo kopirali siluete, već su se silno trudili da pariski senzibilitet za modom prevedu na jezik domaće proizvodnje. Tajna tog uspeha ležala je pomalo i u inatu. Naime, dok je zapadni prêt-à-porter u to vreme polako prelazio na masovniju, lakšu proizvodnju, jugoslovenska škola je zadržala poštovanje prema strukturi. To je ono što se danas oseća pod prstima pri dodiru na primer nekog vintage vunenog blejzera, težina materijala, preciznost postave i ona specifična punoća šava koja komadu daje život. To nije bila moda za jednu sezonu, bila je to moda koja je ipak gradila arhitekturu tela i koja je kreirana zapravo da opstaje decenijama.
Embed from Getty ImagesRazlog zbog kojeg se današnje generacije vraćaju tim komadima leži u strukturi.
Današnja brza moda (fast fashion) često žrtvuje konstrukciju zarad estetike koja se toliko propagira u ovoj industriji. Međutim, jugoslovenski krojevi iz sedamdesetih su i dalje beskompromisni, te verujemo da bi mnogi francuski dizajneri pozaideli našim ranijim umetnicima iz sveta mode. Kroz stručnu prizmu, lako je uočiti da su upravo ti „zaboravljeni“ komadi najbolje rešenje za savremeno formiranje garderobera. Kada se obuče na primer blejzer iz te ere, osoba ne nosi samo modni komad, već i način na koji se žena tog vremena kretala kroz prostor. Ta strukiranost i ozbiljnost kroja, daju držanje koje je u savremenom, opuštenom streetwear stilu gotovo potpuno iščezlo.
Potraga za komadima iz Jugoslavije nije samo stvar nostalgije, već i deo pobune protiv konzumerizma. Kupovina određene stvari starije više i od 40 godina, znači priznati da je dizajn iz tog perioda nadživeo svog tvorca i da će, uz pravilnu negu, nadživeti i savremene generacije.
Put koji su jugoslovenski majstori napravili između Pariza i nekadašnje države podseća da kvalitet ne mora biti privilegija elite, već ozbiljan modni standard.
