Postoje ličnosti čija pojava u istoriji kulture predstavlja pukotinu kroz koju ulazi svetlost velikog sveta. Kada govorimo o rađanju vizuelne pismenosti, mode i kostimografije na našim prostorima, to ime je nesumnjivo Milica Babić.
Mnogo pre nego što će postati vizuelni tvorac nezaboravnih operskih i dramskih scena i životna saputnica nobelovca Ive Andrića, Milica je bila mlada žena koja je u svet mode i umetnosti kročila sa jasnim ciljem, da savlada jezik tkanine na samom njegovom izvoru – u Parizu.
Sa pariske akademije na beogradske ulice
Nakon prvih umetničkih koraka i studija slikarstva u Beču, put je Milicu Babić prirodno vodio ka Parizu, tadasnjoj neprikosnovenoj prestonici svetske avangarde, stila i haute couture estetike. Krajem dvadesetih godina 20. veka, Pariz nije bio samo grad u kome su se nosile najlepše haljine, već mesto gde se moda izučavala kao ozbiljna primenjena umetnost i arhitektura tela. Milica u Parizu završava specijalizaciju za tekstil i modu, postavši prva školovana srpska modno-tekstilna umetnica.
U atmosferi pariskih ateljea, gde su se preplitali uticaji Art Deco-a, baleta, visoke mode i savremenog slikarstva, ona je razvila istančan osećaj za materijal, pad tkanine, liniju i boje.
Kada se vratila u Beograd, nije donela samo znanje, već čitav jedan nov koncept vizuelnog identiteta. U uslovima u kojima je moda na Balkanu još uvek flertovala između narodne tradicije i građanskog krojnog šablona, Milica je donela duh pariske prefinjenosti, shvatanje da je tekstil živ materijal koji priča priču.
Njena pariska modna edukacija ubrzo je dobila svoj najuzvišeniji oblik. Milica Babić postaje prva zvanična, profesionalno školovana pozorišna kostimografkinja u srpskoj istoriji. Njen rad u Narodnom pozorištu u Beogradu doneo je pravu revoluciju. Do njenog dolaska, kostimi su često bili puka tehnička oprema ili nasumično sklopljene toalete iz privatnih ormara glumaca. Milica je dramskom kostimu pristupila kao modna vizionarka i umetnica.
Svaki njen kostim imao je pedantno razrađenu siluetu i pažljivo odabranu teksturu – znanja koja je ponela pravo iz pariskih ateljea. Tokom svoje bogate karijere opremila je više od trista operskih, baletskih i dramskih predstava, odlikujući se stilom koji je besprekorno spajao evropski modernizam sa dubokim razumevanjem lokalnog nasleđa i duha epohe.
Milica je bila odraz one najfinije pariske elegancije koja osvaja nenametljivim stilom, stavom i znanjem. Njena lična estetika, zabeležena na retkim arhivskim fotografijama, svedoči o ženi koja je živela ono što je stvarala – minimalistički šik, savršeno ukrojene linije i dostojanstvo stila koje ne podleže prolaznim trendovima.
Danas, kada posmatramo istoriju srpske mode i primenjene umetnosti, put Milice Babić ostaje dolovno kao svetionik za sve koji žele da slede njen put, jer podseća na to kako je jedna mlada umetnica, sa pariskom diplomom u rukama i evropskim vizijama u srcu, zauvek promenila način na koji posmatramo odeću, scenu i umetnost odevanja.
Podsetimo, Milica Babić i Ivo Andrić venčali su se 27. decembra 1958. godine u Beogradu, nakon što je njen prvi suprug, diplomata i novinar Nenad Jovanović, preminuo 1957. godine.
Foto: Arhiva
