U svetu visoke mode, retko koji komad uspeva da premosti jaz između prošlosti i sadašnjosti. Najnovija kreacija modne kuće Schiaparelli, koja je obeležila ovogodišnji Filmski festival u Kanu, a koju je ponela manekenka Bella Hadid, upravo je to uspela.
Odvažnost iz 1969. godine
Da bismo razumeli suštinu ove haljine, moramo se vratiti u davnu 1969. godinu, kada je Jane Birkin na jednom pariskom gala događaju učinila nešto što je tada smatrano modnim skandalom. U trenutku spontane improvizacije, odlučila je da svoju haljinu koju je dizajnirao italijanski dizajner Emilio Pucci, obuče naopako, transformišući klasičan kroj u izazovan, duboki dekolte.
Taj čin nije bio greška, već autentičan izraz slobode i onog čuvenog francuskog šika koji ne mari za pravila. Taj trenutak je ostao zapamćen kao simbol „nesavršenosti koja je savršenija od savršenstva“.
Embed from Getty ImagesTehnička alhemija: 22.160 sati zanatskog umeća
Reinterpretacija ovog istorijskog momenta nije kopija, već svojevrsni umetnički poduhvat modne kuće Schiaparelli. Kreativni direktor Daniel Roseberry preuzeo je osnovnu premisu, naopako okrenutu siluetu i pretvorio je u strukturalno remek-delo i tako je:
– korišćena čipka visoke definicije, pri čemu je pozicioniranje svakog pojedinačnog uzorka izvedeno s hirurškom preciznošću kako bi se stvorio efekat trompe l’oeil (optičke iluzije).
– utrošeno neverovatnih 22.160 sati ručnog rada na spajanje svih elemenata. Ovo je podatak koji kreaciju svrstava u kategoriju umetničkog objekta; to je posvećenost koja prkosi savremenoj kulturi „brze mode“.
– svaki šav osmišljen da podrži težinu kristalnih detalja, a da pritom sačuva eteričnu nežnost čipke, što zahteva vrhunsko poznavanje fizike materijala.
Embed from Getty ImagesOva haljina služi i kao podsetnik na filozofiju Else Schiaparelli, osnivačice ove legendarne kuće, na njen „nadrealistički“ potpis koji je uvek težio tome da zbuni oko i propita stvarnost.
U trenutku kada se moda često meri kroz prizmu trendova koji traju svega nekoliko nedelja, ovaj Schiaparelli model predstavlja svojevrsnu pobunu. On nas podseća da istorija mode nije puka arhiva, već živi „organizam“ koji se hrani sopstvenim nasleđem. Ova haljina nije „samo za crveni tepih“ već je tehnička i emotivna posveta ženi koja se usudila da u ono vreme obuče haljinu naopako, ali i dizajneru koji se usudio da tu anegdotu pretvori u bezvremenski simbol elegancije.
