U najmračnijim godinama Drugog svetskog rata, dok je Evropa grcala pod okupacijom, francuska visoka moda našla se pred najvećim izazovom u svojoj istoriji. Nacističke vlasti imale su plan da celokupnu parisku modnu industriju, zajedno sa svim njenim neprocenjivim zanatlijama, radionicama i tradicijom, presele iz Pariza direktno u Beč i Berlin. Tim potezom želeli su da slome duh Francuske i monopol nad luksuzom presele u srce Trećeg rajha.
Čovek koji je stao na put ovom ambicioznom planu bio je dizajner Lucien Lelong (Lisjen Lelong), tadašnji predsednik Chambre Syndicale de la Haute Couture (strukovna organizacija koja upravlja i reguliše svet visoke mode u Parizu, a danas posluje u okviru Fédération de la Haute Couture et de la Mode). Umesto da pribegne otporu koji bi značio zatvaranje i uništenje industrije, Lelong je iskoristio svoje vrhunske diplomatske veštine, hladnokrvnost i neverovatan pregovarački talenat.
Vodio je iscrpljujuće i opasne pregovore sa nemačkim vlastima, dokazujući im da pariska moda ne može postojati izvan svog prirodnog ambijenta – Pariza. Objasnio im je da magija visoke mode ne leži samo u skicama, već u specifičnom ekosistemu koji čine generacije pariskih krojača i zanatlija koji se ne mogu jednostavno premestiti nigde drugde. Svojom diplomatskom strategijom uspeo je da ubedi okupacione snage da odustanu od preseljenja, čime je sačuvao hiljade radnih mesta i zaštitio francusko modno nasleđe od potpunog uništenja.
Da Lelong nije odigrao ovu istorijsku ulogu, svet mode kakav danas poznajemo možda ne bi ni postao temelj globalne industrije, niti bi nekoliko godina kasnije mogao da iznedri legende poput Diora, Balmana i Živanšija, čije su karijere rasle upravo na temeljima koje je Lelong, uz mnogo truda, sačuvao.
