Da li ste se ikada zapitali zašto su kostimi u filmovima iz 1920-ih izgledali tako dobro, ostavljajući publiku u bioskopima bez daha? U eri kada su filmska platna bila monohromatska, a reči su se ispisivale na kartonima, moda je morala da doda sasvim novu vrstu magije.
Ortohromatske i kasnije panhromatske filmske trake imale su fascinantnu, pomalo apsurdnu naviku da beleže boje na potpuno neobične načine. Naime, na ranim crno-belim emulsijama, jarko crvena boja je na platnu izgledala potpuno crno, dok je blistavo žuta sijala poput reflektora, stvarajući neočekivani vizuelni narativ na ekranu.
Zbog hirovite prirode rane filmske trake, kostimografi tog doba nisu smeli da se oslanjaju na klasičan modni dizajn. Morali su da budu vrhunski alhemičari koji su poznavali optičke varke isto koliko i krojenje. Oni nisu kreirali haljine od teških, zagasitih tkanina koje bi se utopile u sivilo ekrana. Umesto toga, dizajnirali su remek-dela od teških metalik šljokica, staklenih perlica i reflektujućih lamte-tkanina.
Taj izbor nije bio motivisan samo glamurom već su te teksture bile neophodne jer su hvatale i najmanji delić treperave svetlosti studijskih reflektora, odbijajući je nazad u objektiv i stvarajući iluziju kretanja, raskoši i blistavosti koja je hipnotisala publiku u bioskopskom mraku.
Nasleđe koje inspiriše i danas
Ovaj spoj tehnologije i visoke mode stvorila je estetiku koja je definisala čitavu deceniju. Sijanje perlica na haljinama i svetlucanje metalik niti dok su glumice koračale preko platna postavili su temelje za razumevanje kako se moda i pokret prožimaju pred objektivom.
Kada danas posmatramo te arhivske snimke, vidimo zapravo i mnogo više od pukog retro stila. Pred našim očima odigrava se trijumf vizuelne domišljatosti u kojoj je ograničenje crno-bele trake izrodilo najsjajnije modne inovacije 20. veka.
Ako želite da ovu vizuelnu magiju doživite iz prve ruke, dovoljno je da pustite neki od klasika koji su redefinisali pojam glamura na velikom platnu. Savršen primer ove optičke iluzije je kultni film Salome (1923) sa Alom Nazimovom, gde avangardni kostimi inspirisani ilustracijama Obrija Berdslija doslovno plešu pod reflektorima, kao i legendarni film Pandorina kutija (1929) u kojem Luiz Bruks nosi haljine od perlica i satena koje u svakom kadru hvataju svetlost poput tečnog srebra. Takođe, remek-dela poput Metropolisa (1927) ili ranih holivudskih ostvarenja sa Glorijom Svanson, poput filma Male stvari (The Affairs of Anatol, 1921), najbolje pokazuju kako su ekstravagantni materijali, perje i lame pretvarali obične kadrove u hipnozu koja i više od sto godina kasnije izgleda nestvarno.
Naslovna fotografija: Pinterest
