Piše: Kristina Kika Jovanović
Mračno nije nužno zlobno. Zlo može biti mračno, ali mračno ne mora značiti zlobno. Šta više, može biti lepo, a i dalje mračno, mistično i groteskno.
U metaforičnom smislu, mračno može da se poveže sa smrću, krvi, prolaznošću, kostimima, gubitkom i sličnim motivima. Sve ovo je deo životnog ciklusa i ima svoju smisao, koja je često prenosi u umetnost. Kada pričamo o modnoj umetnosti i odeći na pisti velikih kuća, mračni motivi su već decenijama unazad prisutni i čine umetnički prikaz dizajnera ili želju umetnika da suoči gledaoca sa sopstvenom idejom o pojmu mračnog.
Dalje u tekstu Vam predstavljamo tri revije koje su celom kolekcijom ili samo jednim komadom, pokazale da mračni motivi mogu da oduzmu dah i dotaknu gledaoca do iskrenih suza.
Alexander McQueen – Untitled (Spring/Summer 1998, London)
The Spine Corset/Korset od kičme
Korset „Kičma“ je bio najuticajniji komad iz kolekcije prêt-à-porter za proleće/leto 1998. godine. Metalna konstrukcija korseta je izrađena ručno, od livenog aluminijuma, u saradnji sa čuvenim britanskim zlatarom Šonom Linom (Shaun Lean). Korset je izliven direktno prema ljudskom skeletu, koji je poslužio kao kalup. Njenu spoljašnjost čine kičmeni stub i grudni koš, koji obavijaju telo i pričvršćuju se pomoću tri crna kožna kaiša sa kopčama.
Šon Lin je rekao o Mekvinu: Oduvek je bio fasciniran ljudskom kičmom. Zato me je zamolio da napravim komad koji devojka može da nosi preko tela, poput korseta. Želeli smo da se lepota ovih koštanih struktura vidi spolja, pričvršćena za haljinu.
Inspirisan horor filmom „The Omen“, Mekvin (McQueen) je prišao Linu, koji je, u tom trenutku, radio na korsetu i pitao ga: Hoćeš li da mu dodaš rep? (direktno citiranje Lina). A sam Mekvin je o mračnim motivima rekao: Kao i većina umetnika, lepotu pronalazim u grotesknom, a ljude moram da primoram da pogledaju ono što inače možda ne bi želeli da vide.
Comme des Garçons by Rei Kawakubo
The Ceremony of Separation (Fall/Winter 2015, Paris)
Kolekcija pod nazivom Ceremonija rastanka je predstavljena u Galeriji mineralogije, u okviru Prirodnjačkog muzeja u Parizu. U pitanju je prêt-à-porter kolekcija koju je Rei Kawakubo opisala kao istraživanje ceremonije rastanka – procesa opraštanja od preminulih i suočavanja sa prazninom u prostoru koja nastaje odlaskom voljene osobe.
Rei Kawakubo je otelotvorila tugu i učinila da izgleda kao da telo ne nosi odeću, već sopstvenu tugu.
Modeli su nosili odeću oblikovanu od materijala koji podsećaju na prekrivače sa samrtničke postelje, satenske postave kovčega, kao i viktorijansku čipku za žalovanje, a lica modela su bila zaklonjena učvršćenim čipkastim velovima, među kojima su neki bili i sam produžetak kose oblikovane gelom, koje je osmislio frizer Julien d’Ys. Jedan model je bio obavijen dugim komadima tkanine koji su podsećali na zavoje, kao da je telo delimično mumificirano.
Nakon revije, mnogi koji su prisustvovali rekli su da ih je kolekcija toliko dirnula da su zaplakali tokom iste.
Robert Wun
Becoming (Haute Couture fall/winter 2025–2026, Paris)
Robert Wun je tek tri godine pod svetlom Visoke Mode (Paris Haute Couture Week), ali je vrlo brzo napravio svoje mesto u Parizu, nakon godina rada u Londonu, sa mračnim i teatralnim komadima.
Kolekcija, pod nazivom „Postajanje“ je prikazana u pozorištu Théâtre du Châtelet u Julu prošle godine. Wun je kroz odeću predstavio ključne prekretnice u životu: ljubav, gubitak, slavlje i promenu i, time, Wun istražuje emocionalnu arhitekturu odevanja. Šta ljubav, gubitak i transformacija čine našem odevanju i kako oblačenje može da bude emocionalna arhitektura nas samih. Ne zbog drugih, već zbog sebe, da bismo, bili oni koji zaista jesmo.
Odeća ovde nije samo nešto što oblačimo na telo, već nešto što nas prati tokom različitih životnih ciklusa. Naš štit, naše ruke, naše ćebe, zavisno kad nam je šta potrebno…
Na mene je najveći utisak ostavio prvi izgled na reviji: ogrtač i haljina od belog satena oblikovani tako da izgledaju kao veliko ćebe koje ste ogrnuli, posle “krvave” borbe sa sobom, ukrašene crvenim otiscima šaka, napravljenim od kristala.
Ponekad umetnost ne želi da nam se dopadne, već da nas suoči sa nečim od čega bismo inače skrenuli pogled.
Naslovna fotografija: www.vam.ac.uk/
