Moda i politika oduvek su vodile tihu, ali izuzetno snažnu konverzaciju. Pre nego što su stigli savremeni stilisti, konsultanti i brzi trendovi, odevanje na političkoj sceni bilo je umetnost sama po sebi. U vremenima kada je svaki šav morao da slavi autoritet, ali i prefinjenost, odelo nije bilo samo komad odeće, bilo je simbol stabilnosti i poruka bez ijedne izgovorene reči.
Ali ko su bili ljudi iz senke koji su oblikovali taj izgled? Kako je izgledala estetika moći u prošlom veku i gde su se šila odela o kojima se i danas priča? Ako se vratimo u pedesete, šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka, politički stil bio je strogo definisan, ali i prožet bezvremenskom elegancijom.
Pedesete: Vladala su teška, vunena odela, dupli reveri i besprekorno ispeglane bele košulje sa uštirkanim kragnama. Sve je moralo da deluje čvrsto, postojano i dostojanstveno.
Šezdesete: Pod uticajem globalnih modnih ikona poput Džona F. Kenedija i stila sa engleskog Savile Row-a, silueta postaje vitkija, sa užim reverima, kravatama umerenih širina i maramicom u džepu sakoa koja je dodavala tu uvek poželjnu dozu džentlmenskog šarma.
Sedamdesete i osamdesete: Stižu prostraniji krojevi, širi reveri, pa čak i eksperimentisanje sa teksturama, od finog somota do laganih letnjih mešavina lana i svile za diplomatske posete.
Na našim prostorima, odevanje državnika i diplomata nikada se nije prepuštalo slučaju. Umesto konfekcije sa vešalice, svako odelo bilo je malo remek-delo vrhunskih zanatlija i krojačkih salona, koji su imali status gotovo kultnih mesta za političku i društvenu elitu. Čak su i velike tadašnje tekstilne fabrike negovale specijalne, ekskluzivne radionice u kojima su se po meri izrađivala odela za zvaničnike i visoke strane goste. Glavni ambasador te estetike moći bio je sam Tito, čija je strast prema vrhunskoj modi ostala legendarna – od besprekornih tamnoplavih odela za važne diplomatske susrete, svečanih uniformi krojenih od najfinije engleske i italijanske vune, pa sve do čuvenih belih lanenih izdanja stvorenih za letnje dane i boravak na Brionima.
U Beogradu su krojačke radnje u Knez Mihailovoj i oko Terazija nosile kultni status. To su bila mesta gde se o kretanju igle i konca odlučivalo uz kafu u fildžanu, gde su se mere uzimale sa matematičkom preciznošću, a proba odela trajala satima. Odelo je moralo da pada savršeno, bez ijednog nabora pri sedenju ili hodanju.
Savile Row i Brioni: Svetske prestonice politike i stila
Na globalnoj sceni, politička elita imala je dve nezaobilazne adrese:
– London (Savile Row): Ulica u Londonu koja je vekovima bila sinonim za mušku eleganciju. Krojačke kuće poput Henry Poole & Co. ili Gieves & Hawkes oblačile su britanske premijere (uključujući Vinstona Čerčila), kraljevske porodice i svetske lidere. Njihov zaštitni znak bio je strukturiran, čvrst britanski kroj koji je odisao tradicijom.
– Italija (Brioni i Caraceni): Italijanski majstori uneli su mekoću u odevanje moćnih. Kada je modna kuća Brioniosnovana 1945. godine u Rimu, ponudila je laganija ramena i mekše tkanine, pa su njihova odela ubrzo postala izbor mnogih američkih i evropskih predsednika.
Zašto nas ta estetika i danas fascinira?
Danas, u eri brze mode i opuštenijeg business casual stila, pogled na fotografije iz tog perioda podseća nas na to koliko je krojački zanat bio cenjen. Političari tog vremena nisu nosili odela samo da bi ispunili dres-kod; oni su kroz krojeve slali poruku o poštovanju prema funkciji koju obavljaju, ali i prema ljudima koje predstavljaju. Tajna tog neprolaznog šarma ležala je u činjenici da se odelo nije kupovalo za jednu sezonu – ono se pravilo da traje, nosi priču i svedoči o vremenu u kome je nastalo.
Naslovna fotografija: Stare slike Novog Beograda/Facebook
