U svetu u kojem je pažnja postala najvrednija „valuta“, moda se sve češće oslanja na metode koje nemaju veze sa krojem, teksturom ili idejom o lepoti. Brendovi poput Matières Fécales postali su sinonim za „estetiku šoka“, koristeći sve načine da dođu do publike, koristeći i motive koji neretko koketiraju sa okultnim, grotesknim i uznemirujućim.
Postavlja se ključno pitanje: Da li je „šokiranje“ publike postalo jedini način da se ostane relevantan u digitalnom dobu?
Umetnost, čak i kada je mračna (setimo se umetnosti memento mori ili nadrealizma), uvek nosi dublju poruku ili refleksiju ljudskog stanja. Matières Fécales često deluje, doslovno kao vizuelni horor, lišen filozofskog okvira, fokusiran isključivo na izazivanje gađenja. Kada moda postane oruđe za provociranje instinktivnog straha, ona prestaje da bude umetnost i postaje čist performans.
Satanizam kao „modni dodatak“
Korišćenje ezoteričnih i okultnih simbola u poslednjim kolekcijama deluje kao dobro osmišljena igra sa publikom. Umesto da istražuju mističnu stranu ljudske duše, ovakvi brendovi banalizuju simboliku, svodeći je na „estetiku za Instagram“. To je strategijski marketinški trik, a ako se pitate zašto nam je ovakva stvar u modnoj industriji neprihvatljiva, odgovor vam donosimo u nastavku…
Moda treba da bude ogledalo kulture. Kada pista postane poligon za promociju nihilističke estetike (od latinske reči nihil – ništa, a označava učenje koje odbacuje postojanje objektivnog smisla, morala ili istine), ona prestaje da motiviše ili inspiriše. Postaje toksična. U svetu koji je već zasićen vizuelnim „nasiljem“, ovakav pristup ne pomera granice, već ih ruši bez ikakve vizije o tome šta sledi posle. Kreativnost ne mora da znači odsustvo morala ili ukusa. Istinska umetnost u modi zahteva hrabrost da se stvori nešto lepo u vremenu koje naginje ka… pa vidite već čemu. Matières Fécales možda dominira u medijima danas, nama je jasno i zašto, ali takvi trendovi su prolazni upravo zato što nemaju svoju suštinu.
Šta pokazuju istraživanja?
Prema nedavnim istraživanjima analitičkih kuća koje prate ponašanje korisnika na društvenim mrežama, sadržaj koji izaziva osećaj „gađenja“ dobija čak četiri puta veći organski domet od sadržaja koji promoviše estetsku harmoniju.
Upravo tu leži zamka, mediji ih prenose ne zato što veruju u njihovu umetničku vrednost, već zato što algoritmi prepoznaju našu reakciju na „skandalozno“. Zanimljivo je da su pojedini inostrani modni portali, poput Business of Fashion i kritičkih blogova, već analizirali fenomen brendova koji koriste ovakvu vrstu estetike. Njihove studije ukazuju na zabrinjavajući trend. Naime, dok klasične modne kuće ulažu decenije u građenje identiteta kroz zanatsko umeće, Matières Fécales i slični koriste „šok-marketing“ kao prečicu. Istraživanja pokazuju da više od 70% publike koja prati ovakve profile to čini iz čiste radoznalosti, a ne iz namere da proizvod daleko bilo – nosi.
Za nas, ovo nije moda niti umetnost. Ovo je digitalni performans koji profitira na kolektivnom šoku. Umetnost, nasuprot tome, ima zadatak da nas oplemeni, a ne da nasilno privlači pažnju. I dok se svet mode utrkuje ko će napraviti bizarniji gest, mi ipak biramo da stanemo na stranu vizuelne kulture koja oplemenjuje posmatrača.
Pogledajte njihovu Instagram stranicu i sve će vam biti jasno.
Naslovna fotografija: Instagram/@matieresfecalesparis
