Dok za mnoge odmor predstavlja samo predah od obaveza, za Nikolu Milovića, vrhunskog hotelijera na čelu The Bristol hotela, svako putovanje je potraga za novom dozom autentičnosti i estetike. Ovoga puta, put ga je odveo u Istru, ali ne samo kao turistu, već kao tragača za onim finim, nevidljivim nitima koje povezuju vrhunsku gastronomiju, istoriju i miris prirode koji „leči“.
Čitaoce magazina LA VIE EN ROSE, Nikola vodi kroz svoje lično putovanje, otkrivajući kako miris ruzmarina postaje recept za aromaterapiju, zašto je svaki susret prilika za concierge magiju i kako jedan hotelijer, čak i kada je daleko od svog radnog mesta, pronalazi inspiraciju za nove karijerne pobede.
1. Kojim Vas je to nevidljivim nitima Istra osvojila, pa ste odlučili da joj poverite svoje slobodno vreme i u njoj potražite mir?
– Isprepletanim nitima mirisa, ukusa, prirode, vazduha, istorije, estetike i autentičnosti. Na tako malom prostoru nalazi se toliko bajkovitih predela, sadržaja, lokalne hrane i inspirativnih zidina. Sve je to toliko blizu, maltene na dohvat ruke, da je svaki boravak iznova pravo zadovoljstvo. Svaki put se iznova zaljubim i zapitam zašto ne dolazim češće, kad god mi se ukaže prilika.
2. Kada biste morali da kreirate „Istarski doručak u Bristolu“, koji miris i ukus sa ovog putovanja biste obavezno servirali gostima za „dobro jutro“?
– Ovoga puta, to je ruzmarin. Obilje ruzmarina je nešto što bih uzeo kao „pelcer“ za sve što bi moglo da se pretvori u aromatično iskustvo. Bilo da je u pitanju puter sa svežim namazom ili neki ritual u spa centru koji će aromaterapijom upotpuniti taj prepoznatljiv miris i ukus Istre.
3. Koja je najdragocenija sitnica ili trenutak koji ste pronašli na ovom putovanju, a koji se ne može naći ni u jednom zvaničnom vodiču?
– Vođeni preporukom jedne „šumske Maje“, spa menadžerke hotela San Canzian, skrenuli smo s puta i naišli na čaroban vodopad Butori. Kakvo iznenađenje u predelu koji naizgled nije obećavao! Upravo mi je ovo iskustvo dokazalo da smo svi mi u hotelu zapravo Guest Relations ili Concierge. Moraš da voliš ono što radiš, grad i predeo u kome si, kako bi tu ljubav preneo na goste, čak i ako to nije tvoj primarni posao. Jer u našem poslu fraza „nije moj posao“ ne postoji.
4. Savet za one koji Istru žele da dožive na Vaš način – koje je to mesto, hotel ili skriveni kutak koji se obavezno mora posetiti?
– Moje omiljeno mesto u Istri je Grožnjan, on ima tu artističku, živopisnu scenografiju u kojoj se jednostavno treba izgubiti. Naravno, Motovun je nezaobilazna stanica, ali smo ovog puta otkrili Oprtalj i Labin. Svuda se osećaju italijanski uticaji koji i dalje žive kroz stara zdanja i prekrasne kutke, poput male galerije ručno rađene keramike Alegra u Labinu. Tu su i prodavnice maslinovog ulja ili lokalni restorani sa pljukancima i divnim pogledom na čemprese u Oprtlju, uz ponekog slovenačkog biciklistu koji očigledno zna kako se živi život.
5. Da li ste možda tokom ovog puta otkrili neki novi, lični ritual koji Vam je pomogao da bar na kratko zaboravite na vreme i protokole?
– To je apsolutno bilo prvo upoznavanje Rapca, njegove obale, uvala, belih stena i kristalno čiste vode. Vetar koji nosi miris mora, uz jaku vegetaciju pored obale, bio je savršen miks za neophodan „reset“. Samo gledanje u more, u daljinu, i puštanje misli da zaborave koji je dan ili godina. Trenutak u kojem shvatiš da ne moraš ništa.
6. Često se kaže da hotelijer nikada ne spava, čak ni na odmoru. Koja je to „profesionalna deformacija“ koju ipak niste mogli da ostavite u Beogradu?
– Živimo u savremenom dobu gde ne možemo u potpunosti da se „ugasimo“, osim na onih par sati kada nemamo Wi-Fi. Navika provere hitnosti mejlova ili poruka na Instagramu morala je ostati deo rituala, jer smo svesno ili nesvesno odabrali taj put.
7. Da ceo ovaj put možete da svedete na samo jedan kadar u Vašem ličnom albumu, koji bi to kadar bio?
– To bi bili krovovi Labina.
Putovanje Nikole Milovića kroz Istru podseća nas na to da su vrhunski hotelijeri zapravo kolekcionari trenutaka. Njegova potreba da miris ruzmarina ili energiju jednog skrivenog vodopada prenese u srce Beograda, govori o neraskidivoj vezi između ličnog uživanja i profesionalne strasti. Istra je, u Nikolinoj viziji, ostala zabeležena kao serija kadrova koji ne služe samo za uspomenu, već kao inspiracija za nove rituale koje će podeliti sa gostima svog hotela.
Foto: Privatna arhiva
