Boljšoj teatar – raskoš kulture, umetnosti i ruske istorije

Početak
02/12/2023

Nacija sa jednom od najbogatijih kultura u Evropi, ona koja je svetu podarila neizbrisivu istoriju i tradiciju, od vojskovođa do diktatora. Retko koja država u Evropi ima ovako bogatu i turbulentu istoriju, od monarhije, preko socijalizma do surovog komunizma, od Petra Velikog i dinastije Romanov do Oktobarske revolucije,  Lenjina i boljševika do Staljinove apsolutističke vladavine. Međutim jedna stvar ne može da ospori Rusima da su apsolutni vladari umetnosti u Evropi.

Čak je i sam Lenjin izjavio:“ Od svih umetnosti film je najvažnija umetnost za nas komuniste da bismo držali narod pod kontrolom“. Ova činjenica govori koliko je i u doba zatvorenosti i strogog sistema ova nacija polagala na umetnost. Svetu su podarilli Jasenjina, Dostojevskog, Tolstoja, Turgenjeva, Gogolja, doajene književnosti kao i njihova dela  Rat i mir, Pesma o keruši , Zločin i kaznu, klasike njihovih domena. Slikare poput Andreja Rubljova, Alekseja Savrasova, Ivana Šiškinog do Natalije Gončarove avangardne umernice koja je delala u 20. veku, a bila potomak jednog od najpoznatijih umetnika Aleksandra Sergejeviča Puškina. Svima nam je dobro poznato da Ermitraž velikodušno čuva uspomene na ove umetnike, međutim postoji mesto na koje je ruska nacija veoma ponosna i koja krije sem ogromne istorije veliki značaj za umetnost.

Boljšoj teatar (Bolьšoй teatr) u Moskvi, mesto koje je bilo važno što za rusku aristokratiju i krunisanje careva, što za struje koje su dolazile nakon nje, te je sa scene ovog teatra proglašeno postojanje nove države SSSR. Pretrpeo se mnoge restauracije, a odoleo mnoštvu poklanika koji su bili za njegovo rušenje.  

Foto: Wikipedia/Public domain

Šta je zapravo ovaj teatar?

Svakako bismo ga mogli opisati kao mesto na kome se sreću sve umetnosti  i opera i balet. Boljšoj opera i Boljšoj balet predstavljaju najstarija i najbolja pozorišta na svetu, dok je teatar začetnik Boljšojske akademije, jedne od primarnih škola baleta u Evropi.  Boljšoj na ruskom znači veliko  dok su dramski teatri nazvani Mali teatri. Njegova istorija počinje sa Katarinom II, kada se nazivalo pozoriše Petrovski, dok carica daje Petru Urusovu odobrenje da napravi mesto za javne manifestacije  u državi .  Od 18. veka postoji kao Boljšoj teatar, a osmislio ga je arhitekta Džozef Bove. Mesto je na kom je debitovao Petar Ilič Čajkovski kada je dirigovao operom Čerevički, dok je Labudovo jezero par godina ranije prikazano na sceni. Govoriti o teatru a ne spomenuti Veliku rusku petorku koja je ovde delala nije moguće. Milij Blalakijev, Sezar Kjuj, Modest Muskorski, Nikolaj Rimski-Korsakov i Aleksandar Borodin svakako su postavili visoku lestvicu u oblasti komponovanja, a njihova dela zasnivana na ruskom folkloru, tradiciji i nacionalnoj sveti imala su dozu orijentalizma. Pskovska deva, Rimskog- Korsakova, te opera Boris Gudunov, Muskorskog samo su neka od dela koja su i tada  a i danas prikazivana na sceni boljšojskog teatra.

Govoriti o Boljšoj teatru, a ispričati u kratkim crtama i osloniti se samo na određene činjenice nije moguće, što govori koliki značaj ima, ne samo za Moskvu, Rusiju i Evropu, već za ceo svet. Ponos Rusa na ovaj teatar opravdan je svakom emocijom, dok sam teatar predstavlja središte svih umetnosti.

Prethnodni članak

Stiže četvrta sezona “Emily in Paris”?

Sledeći članak

Šta je Alon Delon radio u Beogradu pre skoro 60 godina?

Ne propustite

Film “Dina 2” pretpremijerno u Beogradu od 28. februara

Pretpremijerno 28.2. publika u Srbiji će doživeti pravi filmski spektakl DINA: DRUGI DEO,

Beograd u znaku FESTA – donosimo spisak filmova koji ostavljaju bez daha

Imamo informaciju da su karte mahom rasprodate… Ljubitelji kinematografije februaru se naročito

Pogledajte među prvima – 25. februar rezervisan je za film o Džonu Galijanu

Od sredine osamdesetih do 2011. godine Džon Galijano, blistavi, glavni dizajner u