Ovogodišnji, 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji traje od 23. do 31. oktobra, održava bez velikog broja najvećih domaćih izdavača.
Prelomni trenutak bio je u martu 2026, kada je Skupština grada Beograda izabrala novi Odbor Sajma knjiga, prvi put bez ijednog predstavnika izdavača. Odluku o neučestvovanju doneli su, pored ostalih, Laguna, Delfi, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Partenon, Pčelica, Dereta, Finesa, IPC Media i Kontrast, a izostaju i Clio, Arhipelag, Geopoetika, Heliks, Booka, Rende i Besna kobila. Izlagači su raspored prostora dobili tek 21. septembra, a organizatori nisu objavljivali koliko je izdavača prijavljeno.
Napominjemo i da se knjige ovog oktobra prodaju i van sajamskih hala. Pobunjeni izdavači su početkom oktobra održali „Naš sajam“ u dvorištu Rektorata, a zatim nastavili sa ne:Sajam, nizom pojedinačnih druženja čitalaca sa knjigama i autorima. Laguna i Delfi su tokom oktobra pokrenuli manifestaciju „Oktobar – mesec knjige“. Zvanični podaci o ovogodišnjoj posećenosti još nisu objavljeni, a jedan od izdavača koji bojkotuju predviđa da će to biti najslabije posećen sajam. To je za sada procena, a ne izmeren podatak.
Da bi se razumelo šta se danas dešava, vredi se vratiti na početak.
Istorija Sajma knjiga
Prvi jugoslovenski Sajam knjiga održan je 1956. u Zagrebu, pod pokroviteljstvom Josipa Broza Tita, uz učešće pisaca poput Ive Andrića i Miroslava Krleže. Andrić je između ostalog u godinama koje su sledile bio najzapaženija ličnost Sajma i dobio je novoustanovljenu Povelju za životno delo koju dodeljuje Savez književnika Jugoslavije.
Godine 1957. Sajam je preseljen u Beograd. Završena je izgradnja modernog sajmišta, a prvi beogradski Sajam okupio je oko 60 domaćih i 36 stranih izdavača iz 16 zemalja. Trajao je šest dana, krajem oktobra, u Hali 3. Otvorio ga je Rodoljub Čolaković, tadašnji potpredsednik Saveznog izvršnog veća.
Sajam je brzo rastao. Okupljao je sve veći broj izdavača iz Jugoslavije i sveta, pa je posle sajmova u Frankfurtu i Varšavi postao jedno od najvećih centara izdavača iz Evrope, Amerike, Azije i Afrike. Vremenom je postao i svojevrsni narodni praznik. Pesnik Matija Bećković ga je opisao kao mesto bez pokondirenosti i lažnog elitizma, na kojem možemo videti svoj narod. Čitaoci su znali kada je Sajam knjiga kao što znaju kada im je slava. Naravno, ni u istoriji nije bilo bez prekida i sporova.
Početkom 2000-ih Sajam je obnovljen kao “Prvi milenijumski sajam knjiga”, uz ambiciju da baštini tradiciju prethodnih 45 sajmova. Taj povratak pratio je spor oko organizacije, a Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije tužilo je Beogradski sajam i tražilo zabranu održavanja, ali je sud tužbu odbio.
Posle toga su brojke opet rasle. Sajam je 2019. posetilo 184.532 ljudi, što ga je činilo najposećenijim kulturnim događajem u Srbiji. Na 66. sajmu, 2023, organizatori su objavili više od 190.000 posetilaca, 420 izlagača i 546 programa, a Francuska je bila počasni gost.
Sudbina Sajma već godinama je vezana i za sudbinu prostora na kojem je nastao. Pre tri godine pisalo se da bi Sajam knjiga mogao da bude poslednji put na staroj adresi, jer bi se na mesto Beogradskog sajma u tom slučaju proširio kompleks Beograd na vodi. Danas se najavljuje preseljenje Beogradskog sajma u Surčin od 2027, pa ovogodišnji sajam, kojem nedostaju mnogi poznati izdavači, možda zatvara jedno poglavlje. Šta će doći posle, zavisi i od toga da li će se uprava i izdavači ponovo naći za istim stolom.
