Postoje dani kada je jedini pravi luksuz koji sebi možemo da priuštimo, korak unazad. U svetu prepunom brznih informacija, telefonskih obaveštenja i užurbanog ritma, sve češće čeznemo za trenucima u kojima vreme teče sporije. Za onim popodnevima kada ugasimo ekrane, skuvamo omiljeni čaj ili kafu, umotamo se u mekani džemper i dozvolimo sebi da otputujemo negde daleko, bez napuštanja udobnosti sopstvenog doma.
Upravo u tome leži magija takozvanog Slow Reading pokreta, deliću nostalgije i filozofiji u kojoj knjige ne čitamo da bismo ih što pre završili, već da bismo doslovno bili deo njihovih zapleta. Retro klasici i književna dela prošlog veka imaju tu neverovatnu moć da nas obaviju svojom specifičnom atmosferom, ponude nam estetiku nekih elegatnijih vremena i vrate nam prekopotrebni unutrašnji mir.
Ukoliko ove sezone tražite lekovite stranice i literarno bekstvo od svakodnevice, u nastavku vam donosiko pet retro klasika koji pružaju najlepše utočište za dušu.
1. Fransoaz Sagan – Dobar dan, tugo
(Bonjour Tristesse, 1954)
Ima li išta elegatnije od francuskog retro šika iz pedesetih godina? Napisan kada je autorka imala svega osamnaest godina, ovaj kratki roman odiše suncem Azurne obale, mirisom borovine, toplim peskom i specifičnom, nežnom melanholijom. Priča prati mladu Sesil i njenog oca na letovanju u vili na moru, vodeći nas kroz svet bezbrižnosti, letnjih ljubavi i elegantnih večera pod zvezdanim nebom. Ovo je idealno štivo za sve koji žele da bar na kratko prizovu toplinu sunčevih zraka i osete miris francuske rivijere u hladnijim danima.
2. Agata Kristi – Zagonetni događaj u Stajlsu (ili bilo koja avantura Poaroa)
Postoji li išta lepše od klasičnog engleskog krimića kada napolju pada kiša? Agata Kristi stvorila je čitav jedan univerzum u kome zaplet, umesto stresa, pruža neobjašnjivu toplinu i utehu. Stari seoski posedi u Engleskoj, popodnevni čaj u pet, krckanje vatre u kaminu i pronicljivi Poaro koji sa lakoćom slaže kockice zločina… Njene priče ne opterećuju, već vode u prefinjenu retro estetiku gde na kraju svaka zagonetka dobija svoj pravedan i logičan rasplet.
3. Stevan Sremac – Zona Zamfirova (ili Ivkova slava)
Ponekad je najlepši lek za dušu povratak sopstvenoj književnoj tradiciji i duhu starih vremena. Sremčeva dela donose pravu estetsku razglednicu starog Niša i Srbije sa kraja 19. i početka 20. veka – vreme fildžana, sevdaha, kaldrme, mirisa pečenih kestenja i toplih ljudskih priča. Njegov bogat, sočan jezik i suptilan humor podsećaju nas na to kako su ljudi nekada živeli sporije, razgovarali duže i voleli iskrenije. Ovo su stranice koje se čitaju s osmehom na licu.
4. Džejn Ostin – Gordost i predrasuda
Za mnoge strastvene čitaoce, ovo je neprikosnoveni klasik – knjiga kojoj se vraćamo uvek kada nam je potreban osećaj sigurnosti. Svet engleske vlastelinske epohe, čipkanih haljina, ručno pisanih pisama i raskošnih balova pruža savršen beg od modernog sveta. Duhoviti dijalozi, prefinjena ironija Džejn Ostin i nezaboravna priča o Elizabet Benet i gospodinu Darsiju podsećaju nas na to zašto su pravi klasici neprolazni – oni leče dušu svojom lepotom i verom u prave vrednosti.
5. Truman Kapote – Doručak kod Tifanija
(Breakfast at Tiffany’s, 1958)
Iako svi pamtimo kultni film sa Odri Hepbern, Kapotijev originalni roman nosi još dublju, finiju i nostalgicniju notu. Njujork pedesetih godina, jutra pred izlozima prestižnih draguljarnica, zvuci džeza i šarmantna, pomalo izgubljena Holi Golajtli stvaraju atmosferu koja osvaja već na prvoj stranici. Ovo je kratka, ali izuzetno slojevita priča o slobodi, usamljenosti i traganju za mestom pod suncem koje će nam pružiti osećaj pripadnosti.
Naš savet
Da bi užitak čitanja bio potpun, pretvorite čitanje u sopstveni mali praznik. Zapalite sveću sa mirisom vanile ili cimeta, pripremite topao napitak, ostavite telefon u drugoj prostoriji i pustite da vas stranice ovih klasika odvedu u neka mirnija, lepša vremena. Jer, ponekad je najlepše putovanje ono koje pređemo sklapajući oči između dva poglavlja dobre knjige.
Naslovna fotografija: Pexels/Yonca
