Kada je modna kuća Maison Valentino za svoju reviju u Parizu postavila nesvakidašnje pravilo – da ulaznica za događaj bude značajna knjiga koju zvanice nose sa sobom kao deo projekta Antibiblioteca, svetska javnost je dobila lekciju o tome kako moda može, na neki način biti povezana i sa književnošću.
Posebnu pažnju privukao je potez naše uticajne modne influenserke Tamare Kalinić, koja je za ovu priliku odabrala jedno od najznačajnijih dela naše književnosti – roman „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića, samo na francuskom jeziku, koji je potom i donirala čuvenoj pariskoj biblioteci Bibliothèque Sainte-Geneviève, gde je revija bila i održana.
Ovaj lep gest podsetio nas je na magiju dela našeg jedinog nobelovca, a ukoliko do sada niste „uplovili“ u svet ovog remek-dela, evo ključnih razloga zašto ono zauzima posebno mesto ne samo u našoj, već i u svetskoj baštini.
Na stranicama ovog romana višegradska ćuprija nije samo kamena građevina, već svedok vekova, prolaznosti i promene carstava. Andrić na maestralan, gotovo slikarski način opisuje kako generacije prolaze, dok most ostaje nemi posmatrač ljudskih sudbina, strasti, stradanja i nadanja. Iako istorijski roman, „Na Drini ćuprija“ se čita u jednom dahu, a kroz njega Andrić pruža uvid i u balkanski mentalitet. Svako poglavlje nosi posebnu atmosferu, gotovo filmsku estetiku pripovedanja koja vas lako odnosi na obale Drine, čineći da osetite miris vremena koja su davno prošla.
Andrićeva proza prevazilazi lokalne okvire. Pitanja prolaznosti, suživota različitih kultura, ljudske malenkosti pred silom istorije i neuništive potrebe čoveka da gradi i ostavi trag iza sebe – teme su koje su podjednako snažne danas kao i u vreme kada je roman nagrađen Nobelovom nagradom.
U vremenu brziih trendova kojima svedočimo svakodnevno, digitalnog uticaja i objava koje takoreći brzo prođu, kao što su objave na Instagramu, povratak klasicima poput Andrića jeste preko potrebna katarza i duhovno sidro.
Čitanje ovakvih dela nas uči strpljenju, dubljem promišljanju sveta oko nas i prepoznavanju univerzalnih ljudskih vrednosti koje ostaju zapisane onda kada sve ostalo utihne. Zaključujemo – knjige su bile i ostale statement komadi, a kultura najlepši aksesoar koji možemo da ponesemo sa sobom u svet.
