Srpski jezik obiluje mnoštvom izraza, fraza, brzalica, recitacija, zbog kojih je upečatljiv i prepoznatljiv u svetu, ali i onoj naučnoj strani, lingvistici. Često ćemo čuti od stranaca kako je naš jezik lep i melodičan, međutim težak za učenje zbog specifičnog pisma i slova jedinstvenih samo za srpsku azbuku, dok sa druge strane gramatika srpskog jezika predstavlja ogromnu prepreku ne samo strancima, već i građanima Srbije. Zbog toga ne bi trebalo da nas čudi to što naš jezik već godinama izaziva oduševljenje svih koji su se ikada susreli sa njim.
Pored svega navedenog, nije teško zaključiti da srpski jezik obiluje jezičkom kulturom, kao i govornom i pisanom reči i misli. Osim ovih stvari koje smo nabrojali da su teške za savladavanje srpskog jezika, postoji jedna stvar koju Srbi ili savršeno dobro razumeju i kapiraju ili nimalo ne mogu da shvate. Dok u konkretno engleskom jeziku imamo reč aunt za tetku, ujnu, strinu, ili uncle za strica, ujaka illi teču, te cousin za brata ili sestru daljeg kolena, koji se u ovom jeziku označava samo kao rođak, u srpskom jeziku je za svaku od ovih reči pronađen odgovarajući naziv. Srbi su kao narod uvek za sobom ostavljali velike porodice, a nije neoznata ni činjenica da je nekada u jednoj kući živelo dodesetak ili petnaestak članova jedne porodice. Zbog svega navedenog ljudi su morali da se pored imena oslovljavaju i određenim porodičnim odnosom. Hajde da razrešimo najveće nedoumice u srpskim rodbinskim odnosima i vezama.
Maćeha i Očuh
Svako dete zeli da ima oba roditelja i oslovjava ih sa mama i tata, međutim kako se oslovljavaju partneri naših roditelja, koji nam nisu u biološkom smislu nikakav rod. To su očuh i maćeha. Očuh jeste muškarac, odnosno novi partner naše majke, dok je maćeha novi supružnik našeg oca.
Polubrat i polusestra
Kada naši roditelji uplove i novi brak ili odnos sa novim partnerom, dešava se i to da se iz tog odnosa izrodi dete. Polubrat ili polusestra jeste dete koje je jedan od naših bioloških roditelja, bilo majka ili otac dobio u odnosu sa novim partnerom, odnosno gore navedenom maćehom tj. očuhom.
Pastorak ili pastorka
Već par puta smo spomenuli maćehu i očuha i razjasnili šta su oni nama, kao i njihova deca, međutim, šta smo mi njima? U našem jeziku ove dve reči često može da se povezuju sa negativnom ili omalovažavajućom konotacijom, kao nešto uvredljivo, međutim u rodbinskim odnosima mi smo novim partnerima naših roditelja pastorak ili pastorka.
Baba i Deda
U životu mnogih ove figure imaju voma značajno mesto u procesu odrastanja, a neretko i najvažniju uspomenu na detinjstvo. Često se kaže da bake i deke vole svoje unučiće, odnosno decu svoje dece, više nego što su sopstvenoj deci mogli to da pokažu. Znači, bake i deke jesu roditelji naših roditelja, što sa očeve, što sa majčine strane.
Prababa i pradeda
Jedno koleno dalje, roditelji naših baka i deka, nama su prababa i pradeda.
Čukunbaba i Čukundeda
Verujem da većina nas do ovog porodičnog kolena i pamti imena predaka, čukunbaba i čukundeda jesu roditelji naših prababa i pradeda.
Nakon ovog kolena, stvari postaju malo komplikovanije za razumeti, te ćemo samo nabrojati imena ostalih predaka, a svaki prethodni jeste roditelj onog sledećeg. U srpskom jeziku do desetog kolena imamo imena za pretke, koje nikada nismo ni imali prilike da upoznamo, a verujem ni da većina nas za neke od narednih izraza nije ni čula.
Tako su navrbaba i navrdeda roditelji čučunbabe i čukundede.
Kurđel i kurđela, roditelji navrbabe i navrdede.
Kurlebalo i kurlebala, roditelji kurđela i kurđele.
Sukurdola i sukurdol, roditelji kurlebala i kurlebale.
Sudepača i sudepač, roditelji naših sukurdola i sukurdela.
Pardupan i pardupana, roditelji sudepača i sudepače.
Ožimkurka i ožimkur, roditelji pardupana i pardupane.
Kurajber i kurajberka, rodtelji ožimkura i ožimkurki.
Sajkatavka i sajkatava, roditelji kurajbera i kurajberki.
I napokon dolazimoo do najdaljeg odnos koji ima naziv za pretke, a to je čuvena bela pčela i beli orao, koji su roditelji sajkatava i sajkatavki.
Sada kada smo razmršili odnose do Bele pčele i Belog orla, hajde da se vratimo na ono što nam je bliže i što ćemo lakše da razumemo.
Važno je napomenuti da zbog raznih dijalekata i narečja koji postoje u našem jeziku, imena određenih srodnika mogu drugačije da se izgovaraju od mesta do mesta i da imaju bezbroj sinonima.
Naši roditelji imaju braću i sestre, a oni su stvorili i svoje sopstvene porodice, šta su u tim slučajevima svi ti ljudi nama?
Snajka i zet
Snajka jeste supruga našeg sina, brata, unuka, dok je zet, suprug naše ćerke, sestre, unuke.
Tetka i Teča
Tetka jeste sestra naše majke ili oca, a njen partner jeste teča, koji sa nama ne deli nikakvo krvno srodstvo. Deca naše tetke nama su sestra ili brat od tetke.
Ujak i Ujna
Ujak jeste brat naše majke, te možemo da zaključimo da ovaj odnos ide po ženskoj liniji, dok je ujna njegova žena koja sa nama ne deli nikakvo krvno srodstvo. Deca našeg ujaka, nama su brat ili sestra od ujaka.
Stric i Strina
Stric jeste brat našeg oca, i ovaj odnos ide po muškoj liniji, a strina jeste stričeva žena, koja sa nama ne deli nikakvo krvno srodstvo. Deca našeg strica , nama su brat i sestra od strica.
Sestrić ili sestričina
Sestrić ili sestrčina jesu deca naše sestre
Bratanac illi bratanica
Jesu deca našeg brata, a neretko za ovaj odnos postoji i sinonim, nećak odnosno nećaka, ili sinovac ili sinovica
Tast i tašta
Tast i tašta jesu roditelji naše supruge.
Svekar i Svekrva
Svekar i svrkrva jesu roditelji našeg supruga.
Prija i prijatelj
Prija i prijatelj jesu roditelji našeg zeta, odnosno snajke.
Šurak i Šurnjaja
Šurak illi šurijak, jeste brat naše supruge, a šurnjaja jeste njegova žena, odnosno žena brata naše supruge.
Svastika i Pašenoga
Svastika jeste sestra naše supruge, dok je pašenoga ili drugačije svak, šogor, pašenac ili badža njen suprug, u prevodu suprug sestre naše žene.
Dever i Jetrva
Dever jeste brat našeg supruga, a jetrva je njegova žena, odnosno žena brata našeg supruga.
Zaova i Svojak
Zaova jeste sestra našeg supruga, dok je svojak njen muž, odnosno, muž sestre našeg supruga.
Nadamo se da je tekst bar u nekoj granici pomogao vašem razumevanju porodičnih odonosa, ali da je isto tako potrebno pročitati ga par puta kako biste razumeli određene veze. Iz ovoga možemo da zaključimo da su naši preci imali veliku inspiraciju i volju kada su smišljali sve ove reči i izraze.