Foto: Žaklina Medenica

Hotel Moskva od temelja do krova – zavirite sa nama u kultno beogradsko zdanje

Početak
27/11/2022

u Beogradu, novembra 2022. godine

Mislili smo da je nemoguće zaljubiti se u ono što nema ljudski oblik. Razuverio nas je trenutak kada smo zakoračili u čuveni beogradski hotel “Moskva” i kada nam je pogled zastao na prestonicu sa jednog od najlepših balkona ovog zdanja.

Puls grada najbolje se oseti upravo sa ovog mesta, na primer, posmatrajući kako stariji sugrađanin sa aktovkom u ruci žuri ne bi li stigao na poslednji autobus ili kako omladina telefonira i dogovara sastanak u nekom od obližnjih kafea. Pruža se pogled na Terazijsku česmu, do palate “Albanija”, pa preko Knez Mihajlove ulice iz koje se čuje neumorni žamor naših ljudi i onih koji to nisu.

Hotel “Moskva” od prvog dana bio je više od hotela. Kada je izgrađen arhitektonski dragulj ruske secesije i spomenik srpske kulture, izmenio je izgled Beograda i postao redovna lokacija domaćih umetnika, balkanske i svetske elite. Građen je kao internacionalna palata, čiji su vlasnici bili narodi od Rusa do Jugoslovena. Danas je u srpskom vlasništvu.

Pre zanimljivosti, ukratko se usvrnimo na njegovu istoriju

Foto: Ustupljena fotografija iz arhive hotela “Moskva”

1906. godine Igor Rahmanjinov komponuje svoju drugu simfoniju, slavni pisac Karduči dobija Nobelovu nagradu za poeziju, a u Beogradu polako niče velelepna palata. Zidanje zdanja na Terazijama započeto je u martu 1905, a završeno u decembru 1907. godine. Otvorio ju je 1908. lično srpski kralj Petar I Karađorđević, a njegovi stalni gosti bili su prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, srpski premijeri Nikola Pašić, Dragoslav Marković i Zoran Đinđić. A u palatu su svraćali Tito, Sukarno, Gadafi, Brežnjev i Milošević. Zidovi palate “Moskva” svedoci su istorijskih zbivanja ne samo u Srbiji već na Balkanu i u Evropi.

U njegovim odajama mnogi politički misionari i izveštači pisali su istoriju zajedno sa ovim zdanjem. Sagrađen u okviru velike palate “Rosija”, hotel “Moskva” nadživeo je osam državnih tvorevina: Kraljevinu Srbiju, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevinu Jugoslaviju, Federalnu Demokratsku Jugoslaviju, FNRJ, SFRJ, SRJ, državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru. I opet je uvaženi žitelj Srbije.

Prvobitno se sastojao iz tri nivoa, koji su bili odvojeni stepenicama. Na prvom su sedeli članovi Vlade i Skupštine, na drugom diplomatski kor, a na trećem oficiri i običan svet. Jedan od najznačajnijih gostiju “Moskve” bio je srpski ministar, a kasnije i premijer Nikola Pašić. U elegantnoj gostionici hotela se znalo u kom kraju sede članovi Narodne skupštine, a gde je sto kraljevog miljenika i srpskog premijera.

Foto: Ustupljena fotografija iz arhive hotela “Moskva”

Zanimljiva povezanost između svetskih i domaćih umetniha sa vanvremenskom građevinom

Čuli smo mnogobrojne priče o domaćim i stranim velikanima koji su osećali neopisivi mir i pronalazili svoj kutak upravo na ovom mestu. Kako tvrdi Radovan Popović, hroničar beogradskih umetničkih kafana, Stanislav Vinaver je govorio da je kafana “Moskva” “leglo naše literature”. Valjda zato što su završili moskovske škole, što su redovno sedeli i vodili polemičke dijaloge u gostionici hotela “Moskva” ili zato što su sa uzbuđenjem govorili o ruskoj literaturi i umetnosti, ovi, ali i drugi mladi srpski pisci, slikari, pesnici, kompozitori, kritičari dobili su nadimak – Moskovci. I prvi časopis sa izrazitijim umetničkim ambicijama osnovan je 1919, takođe u “Moskvi”.

Foto: Žaklina Medenica

Poštari su većinu pisama i knjiga nosili slavnim piscima i slikarima direktno u gostionicu, a ne kući. Priča se čak da je Tin Ujević imao u kafani i svoje poštansko sanduče. Boža Kovačević, akademik, prepričavao je da je Ujević dolazio u kafanu oko podneva, dobro snabdeven novinama i kakvom stranom knjigom, zatim bi se pojavljivali Vinaver, Miličić i Manojlović.

Tin Ujević je bio zaljubljen u srpski glavni grad. On je svoje duševne rane lečio u kafani “Moskva” uz vino i kafu. Među gostima bio je prepoznatljiv po velikom šeširu, koji je skidao samo pred damama. Tin možda sebi ne bi nikada kupio novo odelo da ga konobari kafane “Moskva” jednog dana zbog neurednosti nisu izbacili na ulicu rekavši mu: “Upristoji se, pa dođi, pesniče”.

Foto: Ustupljena fotografija iz arhive hotela “Moskva”

Po priči Lole Dimitrijevića, nakadašnjeg novinara lista “Politika”, kada bi se u kafani pojavio doktor Vladan Đorđević, svi prisutni za stolovima ustajali bi da ga pozdrave. A kada bi se u kafani pojavio mladi Miloš Crnjanski, on bi dolivao ulje na vatru, pa je u žaru diskusije Stanislava Vinavera nazivao Svinjar, a ovaj njega Smrdoš. Sve bi ih utišavao Rade Drainac, vičući: “Mir, stoko, ovde se misli duboko!”

Foto: Ustupljena fotografija iz arhive hotela “Moskva” / Oglas

Hotel “Moskva” je zaista bilo mesto gde se mislilo duboko za stolovima, koje su delili izvanredni pisci i slikari, značajni političari, prolaznici, redovni gosti. Ko nije sedeo za tim stolovima, nije živeo u Beogradu, a koliko je hotel “Moskva” bio uvek mnogo više od hotela govori i izdanje “Hotel Moskva – prvih 100 godina”, autora Marka Lopušina i Dušana Lopušina iz 2008, čiji delovi su korišćeni i za ovaj tekst… Možemo samo pretpostaviti koliko je tek hotel “Moskva” deo zanimljivih životnih priča “običnog sveta” koji ga svakodnevno posećuje.

Apartmani nose nazive po srpskim i svetskim velikanima koji su bili gosti hotela

U čast lika i dela našeg pisca i slikara Momčila Mome Kapora, luksuzni apartman 416. beogradskog hotela poneo je njegovo cenjeno ime. bio je čest i drag gost kafeterije “Moskva“, a u apartmanu na četrvtom spratu u jednom periodu čak je i živeo. 

Apartman „Momo Kapor“ osmi je po redu koji nosi ime nekog slavnog gosta hotela “Moskva“ – pored apartmana Alberta Ajnštajna (predsednički apartman), Nikite Mihalkova, Maksima Gorkog, Indire Gandi, Alfreda Hičkoka, Lučana Pavarotija, Roberta de Nira i Olimpijskog kluba (kasnije Komiteta) Srbije – koji je upravo ovde i osnovan, 1910. godine.

Hotel “Moskva” iz ugla magazina 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄

Kada bismo morali jednom rečju da opišemo njegovu unutrašnjost, zasigurno bi to bila reč – raskoš. Ispijajući kafu u hotelu “Moskva” poželećete da nikada ne odete, ali taj osećaj postaje još intenzivniji koračajući stepenicama koje vode do apartmana. Ceo grad na dlanu sa prozora na poslednjem spratu.

Svaki sprat priča svoju priču. Razlikuju se po mnogo čemu, a na jednom je čak postavljena i fontana čiji nežan zvuk remeti glasna tišina.

Sa stepeništa se pruža prostrani pogled na nekoliko vrata apartmana, a sa desne i leve strane od lifta nalaze se uski hodnici u kojima su takođe smeštene sobe (fotografija sa početka teksta).

Lepota koje vam se oči ne mogu nagledati kada uđete u neki od velikih apartmana, čini da se osetite zaglavljeni upravo u vremenu kada je tu odsedao neki od pomenutih velikana. Rečeno nam je da nažalost nijedan komad nameštaja koji je svedok prošlih vremena nije sačuvan, ali da je izgled unutrašnjosti uspeo da opstane.

U sklopu jednog apartmana nalaze se veliki kreveti u spavaćoj sobi, toalet, dvosedi sa foteljama u sobi za odmaranje, radni sto, jedna ili dve stolice usmerene na veliki prozor koji gleda na grad, ali i terasom koja doprinosi lepšim jutrima i doživljaju zalaska sunca.

Foto: Žaklina Medenica

Postoje i dupleksi, takozvani “royal suite”(fotografije ispod) od kojih zastaje dah. U jednom se čak nalazi i umetničko delo Vagnerovog unuka, koje je poklonio hotelu jer nije imao novca da plati smeštaj.

Duh hotela “Moskva” se nije izgubio, čak ni nakon nekoliko restauriranja. Ima svoj lični pečat i ostaje večni gospodin starog i novog grada, koji ponosno stoji i posmatra vekove.

* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Tekst u beogradskom magazinu iz 1994. godine će vas slatko nasmejati

Sledeći članak

Danijel Krejg i ekipa filma “Nož u leđa” snimili kadrove u srpskoj prestonici

Ne propustite

Trg namenjen najpopularnijem glumačkom paru u srcu Vračara

U samom srcu srpske prestonice, Beogradu, otvoren je Trg Dragana Nikolića i

Sezona razgledanja Beograda iz otvorenog autobusa je počela

Nova sezona razgledanja Beograda iz otvorenog turističkog autobusa pod nazivom “Beograd je vaš domaćin”

Kako su beogradske opštine dobile svoje nazive?

Na teritoriji Beograda nalazi se 17 opština, deset gradskih i sedam prigradskih.