“Veliki” nos nije ružnog izgleda. Male grudi nisu mana. Bore su najlepši ukras vremena.
Plastična hirurgija danas je u svetu ogroman biznis, a pretežno se doživljava kao proizvod modernog doba. Magazin Independent, međutim, navodi da svoje korene ima još u 16. veku, a sanksrtski tekst “Sushruta Samhita” navodi da je briljantni indijski hirurg Sušruta operacije nosa izvodio još 800. godine pre nove ere.
I iz današnje perspektive, Sišrutina metoda ponovnog izgrađivanja nosa smatra se briljantnom. U svom medicinskom priručniku, hirurg je detaljno opisao kako je s čela pacijenta sekao kožu po meri nosa, kako ju je prišivao na mesto nosa, ostavljajući pritom komadić kože pri vrhu nosa koji nije odsekao kako bi ostajala prokrvljena tokom zahvata i zatim puštao da sve zajedno zaraste. Grozno, zar ne?
Opisivao je i hirurške instrumente koji su mu za to bili potrebni, zatim antiseptička sredstva, pa čak i kako se proizvode konci za takve operacije da na kraju ne bi došlo do stvaranja ožiljaka.
Sudeći po postojećim istorijskim dokumentima, pomenuti hirurg je bio začuđujuće uspešan. Neki izuzetno slični elementi vezani za postupke nalaze se i u spomenutim opisima plastične hirurgije brijača-hirurga iz 16. veka u Britaniji, koje je zabeležila istoričarka Margaret Peling. I u ovoj knjizi spominje se sečenje kože s čela, čak i nadlaktice, ali tako da se ostavi deo kože koji nije odsečen da bi opstali krvni sudovi i kapilari koji taj deo kože ‘održavaju u životu’ i pomažu da zaraste, a tek se na kraju zahvata se i taj komadić preseca. U to doba takvim operacijama, podvrgavali su se pacijenti kojima bi, na primer, stradao nos usled sifilisa, koji bi izgubili deo lica u ratnoj bici ili pretrpeli neku drugu ozbiljnu deformaciju.
Evropljani su se ovim postupcima podvrgavali izuzetno retko jer je bilo krajnje bolno i opasno po život. Za razliku od drevnih metoda indijskog lekara Suhrute, koji je navodio i anestetske metode, Zapadnjaci su prvu bezbolnu operaciju zabeležili tek 1846, kada je američki stomatolog Vilijam Morton otkrio upotrebu etra u medicini. Ali, i to je bilo opasno po život jer se od prevelike količine ove supstance umiralo. Prve sterilne operacije po Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Italiji počeo je da izvodi engleski hirurg Džozef Lister tek 1880-ih. Zaključujemo, zapadnom svetu trebalo je oko 2.700 godina da u pogledu estetske hirurgije, pa i hirurgije uopšteno, dosegne nivo indijske medicine.
Zapad je u to vreme počeo da ide napred, krupnim koracima. Već 1901. kompanija Derma Featural reklamirala je u engleskom magazinu World of dress korekcije nosa, ušiju i bora. Ni tu često nije išlo sve po planu. Dolazilo je do bega parafinskog voska, koji se koristio u rinoplastici, u druge delove lica, pa i do pojave karcinoma nakon njegove upotrebe.
Počele su se da se uklanjaju i ‘kese’ ispod očiju, podvaljci i slično. U oglasima je bilo i krajnje neprijatnih kulturoloških tragova vremena – oglašavale su se metode za korekciju “ružnih” grudi, ušiju i noseva, ili za korekciju delova lica. Medicina je napredovala, pa je američki otolaringolog Džon Orlando Ro već krajem veka razvio metode korekcije nosa unutrašnjim operacijama kako bi izbegao stvaranje ožiljaka, piše Novi magazin.
Povećavanje grudi otkriveno je u 1950-im, jer su se do tada velike grudi smatrale “rasno primitivnim”. Ali, u 2015. samo u SAD grudi je povećalo čak 627.165 žena ili jedna na svakih 250. Početkom 20. veka grudi su se po pravilu smanjivale. Jedan od najsnažnijih podstreka za razvoj plastične hirurgije bili su ratovi, naročito Prvi svetski rat.
Novozelandski hirurg doktor Harold Džilis bio je pionir u takvim zahvatima, a zbog ratne istorije čovečanstva, statistika i danas kaže da su u 90 odsto slučajeva muškarci ti koji se podvrgavaju plastičnim hirurškim zahvatima.
Sve dok se sami ne potrudimo da svet postane mesto gde će svaka “mana” biti prihvaćena, a ne mesto savršenosti (jer niko nije savršen, ni onaj sa operacijama) i mesto gde svako treba da se lepo oseća u svojoj koži baš takav kakav jeste, odlazićemo “pod noževe” i konstantno pokušavati da se prilagođavamo, odbacujući ono najlepše – sebe.
Pogledajte snimak rane plastične hirurgije iz 50ih godina prošlog veka:
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄
