Gotovo da ne postoji osoba koja bar jednom u životu nije čula za Sergeja Jesenjina. Međutim ko je bio Sergej Jesenjin, plavokosi princ ruske poezije ili Kazanova među ruskim pesnicima?
Priča počinje 3. oktobra 1895. godine, kada se u selu Konstantinovo od oca Aleksandra Nikitača Jesenjina I majke Tatjane Fjodorovne Titove rađa Sergej Aleksandrovič Jesenjin. S obrirom da je sa sela, Jesenjin je sebe često nazivao pesnikom sela. Mnogobrojne pesmame, koje je ostavio za sobom svrstavaju ga u jednog od najpoznatijih i najboljih pesnika svih vremena. Njegova najpozntija dela su: Pesma o keruši, Pismo majci, Kafanska Moskva, Molitva za umrle, Breza… Pripadao je književnom pravcu imažinizma. Iako je živeo svega 30 godina, za života je ostavio mnogobrojnu ostavštinu… Ono o čemu se najčešće govori kaka je reč o ovom pesniku osim izvanredne književnosti, jeste buran i turbulentan život prosut skandalima i tajnama.
Naočit markantni mladić, poput anđela sa plavom kosom i plavim očima Jesenjin je bio dobro poznati zavodnik, koji se dovodio u vezu sa raznim ženama, čak je i sam rekao da je imao preko 300 žena u svom životu. Ipak zvanično je imao tri braka i troje dece. Prva ozbiljnija veza u njegovom životu bila je sa sa Anom Romanovom Izrjadnovom , koja je radila kao lektor u štamparijii. Par je imao jednog sina Gregorija, za kojeg je verovano da je streljan za vreme Staljinovih čistki, međutim po nekim špekulacijama on je pobegao za tadašnju Jugoslaviju te se veruje da njegov paunuk živi u Srbiji. Sa Anom Sergej nije bio u braku. Prva zvanična supruga bila je Zinaida Rajh, ruska glumica. Sa njom je imao dvoje dece, kćerku i sina, koje je ostavio kada su bili mali. Tokom života redovno ih je posećivao, a veruje se da je Zianida bila suruga koju je najviše voleo, iako je o njoj najmanje govorio. Drugi put, ženi se američkom plesačicom Isidorom Dankan, ovaj brak potrajao je svega 6 meseci, a ona je bila starija od njega 18 godina. Zanimljivo je da ona nije govorila ruski, dok Jasenjin nije govorio engleski. Njegov prijatelj Maksim Gorki bio je protiv ove veze, jer je smatao da Dankan previse utiče na Jasenjinoviu umetnost. Dve godine nakon Sergejeve smrti, Isidora je izvršila samoubistvo, obesivši se šalom.
Jer je ludi pesnik život, dao bludnoj svetici…– stihovi su iz pesme O Jasenjinu jugoslovenske grupe Bolero
Poslednji brak bio je sa unukom Lava Nikolajeviča Tolstoja, Sofijom Andrejevnom Tolstoj, koja je bila šef biblioteke Saveta pisaca. Pored zvaničnih supruga Sergej je imao i niz veza i ljubavnica, kao i decu iz istih. Njegova sekretarica Ganja Benislavska, bila je pesnikov beg od umora, te se smatra se da je ona bila njegov najveći oslonac i žena kojoj je poveravao sve svoje poslove i obaveze, kojoj je bezuslovno verovao. Razlaz sa Jesenjinom teško je podnela, pa je se samo godinuu dana nakon njegove smrti ubila na njegovom grobu. Nikada nije uspela da ga prežali.
Sem isprepletanih odnosa sa ženama, imao je isprepletan odnos sa političkom vlasti u Rusiji. Iako je u početku podržavao Oktobarsku revoluciju, vremenom se razočarao u posledice iste. Nakon toga bio je u zategnutir odnosima sa boljševicima Koliko je njegov odnos sa vladajućim režimom bio u lošem odnosu govori činjenica da su njegova dela, naročito za vreme Staljinove vlasti bila zabranjena u Sovjetskom Savezu. Veruje se da je upravo njegova politička neistomišljenost dovela njegov život u opasnost.
28.decembra 1925. godine pronađen je mrtav, obešen, u lenjingradskom hotelu Angleter. Poslednje reči u pesmi Doviđenja, druže, doviđenja, bile su ispisane krvlju, jer pored sebe nije imao mastilo. Od samog početka njegova smrt bila je prožeta raznim misterijama i nagađanjima da li je u pitanju samo(ubistvo). Tek nakon raspada Sovjetskog Saveza otkriveno je da je za njegovu smrt odgovoran vladajući režim. Veruje su da su neki pisci bili tajni agenti služe, kao i da su odavali Jesenjina. Nakon njegove smrti svi oni koji su bili u bilo kakvom kontaktu sa njim završili su svoj život na tragičan način. Sahranjen je na groblju Vagankoskoje, dok nijedan ruski književnik nije imao grandioznu sahranu poput njegocve.
Koliko je inspirativan život imao govori i to da je život ovog boema ekranizovan mnogo puta, dok je jugoslovenska grupa Bolero jedan svoj album nazvala O Jesenjinu, dok se na istom albumu nalazi pesma Krčmarska Moskva.
Zlatni lepotan kako su ga nazivali, sklon porocima, ženama i alkoholu, Jesenjin je ostavio dubok trag u kako ruskoj tako i svetskoj književnosti, njegovi motivi prirode, sela i ljubav prema otadžbini, stvorili su najemotivnije stihove ikada ispisane.
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄
