Piše: Vuk Mijušković
U svetu u kojem je sve na telefonu i u kojem se sve događa vrlo brzo, ljudi se sve češće okreću starim, vintage stvarima. Taj trend vidimo svuda: ploče se vraćaju, fotoaparati “na film” se ponovo koriste, a ljudi sve češće pišu pisma. Verujemo da je to zbog toga što nam stare stvari daju ono što nam digitalni svet ne može pružiti.
Jedan od najboljih primera toga su gramofonske ploče. Iako muziku danas možemo slušati preko interneta bez ikakvih ograničenja, ploče su ponovo postale popularne. Ljudi vole taj poseban ritual: pažljivo izvaditi ploču iz omota, staviti je na gramofon i slušati celu stranu bez preskakanja. To je sporije, ali nas tera da se fokusiramo na muziku. Mnogi tvrde da je zvuk ploče topliji i bogatiji od digitalnog zvuka. Ploča je takođe nešto što možeš držati u rukama – kao mala umetnička kolekcija.
Slično se dešava i sa fotografijom. Svi imamo pametne telefone i možemo snimiti hiljade fotografija, ali analogna fotografija se ponovno vraća u upotrebu. Fotografije snimljene na taj način imaju poseban izgled: blagu zrnatost, toplinu i autentičnost. Kada koristiš film, moraš biti pažljiv — ne možeš snimiti neograničen broj slika i ne možeš odmah videti rezultat. Zato svaka fotografija ima veću vrednost.
Ovaj trend je vidljiv čak i u komunikaciji. Dok svi šaljemo poruke i e-mailove, pisanje rukom postalo je nešto posebno. Kada ti neko pošalje pismo, vidiš njegov rukopis i znaš da je uložio vreme i trud samo za tebe. To je mnogo ličnije od brze digitalne poruke.
Ovo se dešava jer smo se, izgleda, zasitili brzine i ekrana.
Vintage predmeti nas primoravaju da usporimo. Na primer, ploča poziva da slušate ceo album, a ne samo jednu pesmu, a pismo vas mami da dobro razmislite pre nego što napišeš reč… Zar ne? Zbog toga je vintage ponovo u modi.
Foto: Pexels
