Svi znamo priče o Koko Šanel koja je skinula korsete sa žena i uvela modernizam, ili o Dioru koji je sa svojim New Look konceptom vratio raskoš nakon Drugog svetskog rata. Međutim, decenijama pre nego što su ova imena postala sinonim za luksuz, u srcu Venecije stvarao je genije čiji je rad oslobodio žensko telo na suptilniji i estetski savršeniji način.
Njegovo ime bilo je Mariano Fortunji (Mariano Fortuny y Madrazo). Savremenici ga nisu zvali modnim kreatorom, već je bio „Čarobnjak iz Venecije“, renesansni polihistor koji je spajao slikarstvo, vajarstvo, hemiju, izumiteljstvo i tekstilnu umetnost u jedinstveno stvaralačko iskustvo.
Palata na kanalu u Veneciji
Rođen u Španiji u uglednoj umetničkoj porodici, Fortunji se još u ranoj mladosti preselio u Veneciju i uselio u velelepnu gotičku palatu Palazzo Pesaro degli Orfei. Njegov dom i radionica nisu ličili na uobičajene krojačke salone Pariza. Bilo je to mistično mesto prepuno starinskih tapiserija, pigmentnih prahova, slikarskih platna i hemijskih aparatura. Fortunji je modu posmatrao kroz prizmu svetlosti i pokreta. Smatrao je da odeća ne sme da menja prirodnu siluetu ljudskog tela niti da ga sputava čvrstim konstrukcijama i žicama, već da mora da funkcioniše kao fluidna skulptura koja se pomera zajedno sa ženom koja je nosi.
Delfos: Haljina koja je promenila sve
Godine 1909. Mariano Fortunji i njegova supruga i saradnica An-Marsi Bonas patentirali su kreaciju koja će ući u legendu – haljinu Delfos (Delphos gown). Inspirisana čuvenom antičkom bronzanom statuom „Vozar iz Delfa“, ova večernja haljina predstavljala je potpunu estetsku revoluciju.
Izrađena od najfinije čiste svile, Delfos haljina je padala uz telo u stotinama sitnih, matematički preciznih nabora. U vremenu kada su žene još uvek nosile teške korsete, postave i višeslojne suknje, Fortunjijeva haljina klizila je niz kožu poput tečnog zlata ili svetlosnog talasa, bez ijedne vidljive unutrašnje konstrukcije.
Patentirani proces: Tehnika ručnog plisiranja svile bila je strogo čuvana tajna. Do danas niko nije uspeo u potpunosti da rekonstruiše proračun i hemijski tretman kojim su nabori ostajali trajno fiksirani.
Svetlosni efekat: Fortunji je sam mešao prirodne boje i pigmente. Svila je bojena ručno, stvarajući nijanse koje su menjale ton u zavisnosti od ugla pod kojim svetlost falls na nabore.
Perle od Murano stakla: Duž bočnih šavova haljine nizale su se sitne, ručno rađene perle od Murano stakla. One nisu služile samo kao dekoracija, već su svojom težinom omogućavale da svila savršeno prianja uz telo.
Ono što Fortunjija ipak i izdvaja od svih kasnijih doajena mode jeste njegova potpuna ravnodušnost prema komercijalnom uspehu i masovnoj proizvodnji. Nije organizovao modne revije, niti je izdavao kolekcije. Njegove kreacije kupovale su se isključivo u njegovom ateljeu u Veneciji ili odabranim privatnim salonima. Uprkos tome, haljine su postale statusni simbol najprosvetljenijih i najglamuroznijih žena epohe. Plesačica Isadora Dankan, glumica Eleonora Duze, kolekcionarka umetnina Pegi Gugenhajm i mnoge druge aristokratkinje nosile su Fortunjijeve radove kao izraz vrhunskog stila i slobode duha.
Kada posmatramo današnju visoku modu, uticaj Mariana Fortunjija prisutan je u radovima najvećih dizajnera moderne ere – od Issey Miyake-a i njegovog kultnog koncepta Pleats Please, pa sve do večernjih toaleta kuća Givenchy ili Valentino. Međutim, originalne Delfos haljine ostaju nenadmašne.
Naslovna fotografija: The Metropolitan Museum of Art
