O nekim ljudima koji su u određenom trenutku u istoriji mode ostavili svoj lični pečat – znamo malo. Zašto je to tako, niko nema pravi odgovor. Jedan od takvih primera jeste Elza Skjapareli (Elsa Schiaparelli).
Bila je jedna od najpoznatijih modnih dizajnerki 20. veka. O njoj se malo zna ali, Elza je prva kreatorka koja je uvela haljine na preklop, dizajnirala gardarobu sa neobičnim printovima, stvarala aksesoare od dugmadi… Ukratko nas je uvela u jedan proces modernizacije u svetu mode. Zato danas pričamo o njoj i njenom životu, onom koji nam je svima najdraži, a to je ljubavni život.
Ona je živela život ispunjen strašću, ljubavlju i neobičnim vezama. Njena priča o ljubavi istovremeno je odražavala i doprinosila njenom stvaralačkom geniju, čineći je jednim od najintrigantnijih likova u modnoj istoriji.
Pre nego što pređemo na detalje, donosimo vam par informacija o njenom životu. Rođena je 1890. godine u Rimu, odrasla u bogatoj italijanskoj porodici, a rano interesovanje za umetnost i modu usmerilo ju je ka karijeri koja će je proslaviti širom sveta. Tokom Prvog svetskog rata, preselila se u SAD gde je, umesto da prati već utemeljene puteve mode, sledila strast prema umetnosti i kreirala revolucionarni modni identitet.
Elza je bila jedna od onih žena koja svaku svoju ljubav, dok traje a i nakon što prestane, upotrebi kako bi unapredila svoju umetnost, te kreirala nešto novo. Verujemo da je svaki odnos ostavio dubok i neizbrisiv pečat u istoriji njene umetnosti i stila.
Prema podacima koji postoje, Elzina prva ljubav se vezuje za italijanskog pesnika i književnika Gabrijela D Anuncija, a posebno je zanimljiva činjenica da je on napisao poemu “Oda narodu srpskom” koju je na naš jezik preveo Milutin Bojić uz pomoć jednog srpskog vojnika, još 1916. godine.
Kad kažu da se prve ljubavi pamte, verujemo da je i ovde to bio slučaj. Njihova veza je bila ispunjena strašću i intenzitetom, Gabrijelova umetnost pisanja, inspirisala je Elzu da na isti način unese taj duh umetnosti u svoje modne kreacije. Ova je ljubav kratko trajala ali je ostavila trag na polju stvaralaštva obe strane.
Dok je bila u Londonu Elza je otišla na predavanje o teozofiji koje je držao grof Vilhelm de Vend de Kerlor, poljski plemić. Prema nekim izvorima, samo 24 sata kasnije udala se za njega. Kako je grof bio siromašan, živeli su od Elzinog miraza koji nije bio naročito veliki, prvo u Nici, a onda su se 1916. godine, odselili u Njujork.
1922. godine se u Evropu vratila, kao i njena prijateljica Gabrijela Pikabija, ali bez muža ( navodno ga je ostavila kada se otkrilo da je vara s plesačicom Izadorom Dankan, koja je pred Skjap plesala gola), i sa, u tom trenutku, dvogodišnjom kćerkicom Marizom Luizom Ivon, koju je odmilja zvala Gogo.
Nakon ovih odnosa (veza i braka), po nekim podacima, priča se i da je Elza stupila u brak s britanskim diplomatom Vilijamom Rendelfom, s kojim je imala sina koji se zvao Hubert. Ipak, kako to ponekad zna da biva, brak nije opstao, a Elza je nastavila svoj put nezavisnosti i kreativnosti. Kasnije se zaljubila u Žan – Mišel Franka, koji je bio francuski dizajner enterijera, poznat po minimalizmu. Za njega često govore da je bio slikar, iako to, po zanimanju nije bio. Njihov odnos je bio jednako nekonvencionalan kao i Elzina moda.
Posebno važan odnos za nju i njeno stvaralaštvo jeste onaj koji je imala sa slavnim Salvadorom Dalijem. To je bio spoj dva genijalna uma koji su stvorili neke od najintrigantnijih i inovativnih modnih komada. Njihova saradnja je izrodila “lobanju” tip haljine, koji je jedan od najpoznatijih komada naše Skjap.
Njen ljubavni život, kao i ljubavni život svakog umetnika jeste bio ispunjen izazovima, strašću i umetničkom inspiracijom. Njene veze nisu bile obične ljubavne priče, već kreativne avanture koje su oblikovale ne samo njeno iskustvo već i njen svet mode. Sposobnost koju je posedovala – da prenese emocije i intimnost koji je iznela iz svakog odnosa u kom je bila, kroz svoje kreacije, čini je nezaboravnom figurom u istoriji mode, a njen ljubavni život ostaće večno upamćen po kreacijama, koje je uz pomoć emocija koje su prožimale njeno telo – stvarala neke od komada o kojima i dan danas govorimo kao da su kreirani juče.
