Ilustracija

LA VIE EN ROSE u prostorijama Elze Skjapareli – besmrtna umetnost koja će vas očarati

Početak
17/10/2022

Kako biste definisali modu? Da li je ona za vas vrsta umetnosti ili jedan posao koji sa svim svojim afinitetima, odaje utisak glamurozne scene na kojoj obitavaju dizajneri? Elza Skjapareli, bila je od onih dizajnera koji su čvrsto stajali iza stava da je moda umetnost. Dok se naprimer, Koko Šanel, njena “suparnica” sa time nikako nije slagala.

Zakoračivši u prostorije sa kreacijama Elze Skjapareli u Parizu, na adresi Musée des Arts décoratifs, koje će biti otvorene do januara 2023. godine, uverili smo se u njene reči. Moda zaista jeste umetnost, čije visine ne može dotaći svako.

Kretali smo se hodnicima, čiji su zidovi i pod bili obloženi njenim skicama (foto 1), a kako smo dublje zalazili među kreacije, primetili smo da je svetlost padala samo na njih, što im je davalo dodatnu lepotu.

Posetioci su uzdisali kada su u ustakljenom delu na samom ulazu ugledali njen čuveni džemper sa mašnom (foto 2), koji je dizajniran 1927. godine i uvrstan u „modni pejzaž“, te bio i simbol uglađenih i dinamičnih modernih žena, čime se trikotaža dovela u prvi plan. Vogue je dizajn ovog džempera nazvao „umetničkim remek-delom“, što ju je visoko lansiralo u svet mode. Uspešna međunarodna prodaja finansirala je otvaranje salona “Schiaparelli for sport” u ulici 4 rue de la Paik, u decembru 1927, koji je bio baziran na odeći za svakodnevicu.

Nastavaljamo dalje… U svakoj prostoriji prikazivani su filmovi koji pojašnjavaju Elzin život i samo nastajanje određene kreacije. To je služilo kao olakšica, ali i način da se svi bolje upoznaju sa ovom dizajnerkom.

Skjapareli je počela da unosi element iznenađenja u svoje dizajne, što se posebno dopalo Njujorčanima. Uprkos krahu na berzi 1929. godine, još uvek je mogla da prodaje svoje modele ekskluzivnim klijentima. Početkom 30-ih, odela od tvida, pantalone i suknje od istog materijala, postali su jaka strana njene modne kuće.

Foto: LA VIE EN ROSE

Njena prepoznatljiva silueta bila je arhitektonska, kada je kreirala, moglo bi se reći da je bila poput arhitekte i “gradila” svaku kreaciju. U to vreme, mediji su definisali njen stil kao „tvrdi šik“. Bez gubljenja osećaja ženstvenosti, visokog i uskog struka, Elzin način rada uključivao je postave, prošivenje, vez, ukrašene bolere i turbane — sve elemente koji metaforički štite žensko telo, ali ga u isti mah i naglašavaju.

Elzine najbolje ideje proizašle su iz saradnje sa neverovatnim umetnicima. Ona i Man Rai su inspirisali jedno drugo. Postala je njegova muza, što se vidi kroz mnoge portrete koje je snimio — preko 20 — i sve njegove slike njenih kolekcija objavljene u Harper’s Bazaar-u. Man Rejeve fotografije leptira inspirisale su njenu kolekciju iz leta 1937. Nadrealisti i Skjapareli bili su fascinirani leptirima i smatrali su njihovu čudesnu transformaciju iz gusenice u leptira jednom od najizvrsnijih u svetu prirode (foto ispod)

Parfimerija

Foto: LA VIE EN ROSE

Skjapareli je takođe bila lider u finim mirisima. Godine 1934. lansirala je tri parfema — Soucis, Salut i Schiap — a 1937. je osmislila Shocking! u bočici u obliku slavne zakrivljene siluete Mej Vest.

Foto: LA VIE EN ROSE

Umetnica i nadrealista Leonor Fini dizajnirala je kultnu ružičastu ambalažu koja je postala svetski uspeh. „Dala sam pink nerv ovom parfemu, neonsko roze, nestvarno roze“, napisala je u svojim memoarima ova umetnica.

Saradnja sa slikarom Salvadorom Dalijem

Foto; LA VIE EN ROSE

Godine 1947. njen prijatelj, slikar Salvador Dali dizajnirao je pakovanje za novi miris, parfem Le Roi Soleil (foto ispod), kako bi proslavio kraj Drugog svetskog rata. Ali vremena su se promenila. Godine 1954, nakon predstavljanja svoje poslednje kolekcije, osetila je da je njena karijera završena. Iste godine salon je zatvorio svoja vrata.

Foto: LA VIE EN ROSE

Godine 1964. dala je svoje određene dizajne Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu, zatim Filadelfijskom muzeju umetnosti 1969. godine; i konačno, 1971. godine, u Union Francaise des Arts du Costume u Parizu, čiju kolekciju nadgleda Musee des Arts Decoratifs.

Biografija Elze Skjapareli

Elza Skjapareli je rođena u Rimu 10. septembra 1890. godine, u elegantnoj Palati Korsini u Trastevereu, u uglednoj porodici intelektualaca. Njen otac je bio Celestino Schiaparelli, istaknuti profesor arapskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Rimu. Njena majka, Giuseppa Maria de Dominicis, bila je napuljska aristokrata u srodstvu sa porodicom Mediči. Elzin ujak, Đovani Skjapareli, direktor opservatorije Brera u Milanu, bio je astronom koji je otkrio mrežu kanala na površini Marsa. Njegova druga interesovanja za psihičke fenomene i ezoterične misterije uticala su na njegovu nećaku, koja je kasnije, 1938. godine, odala počast svom ujaku kroz zbirku Zodijak. Pored toga, Elzin rođak Ernesto bio je hvaljeni egiptolog i osnivač Egipatskog muzeja u Torinu.

Elza na naslovnici TIME magazina, 1934 godine

Odbacivana od strane Koko Šanel, “ta Italijanka koja pravi odeću” postala je francuska državljanka 1927. godine, ali nikada nije izgubila jak italijanski naglasak. Kao penzionerka, većinu svog vremena provodila je u Hamametu, u Tunisu, gde je izgradila živopisnu kuću. Ali još jednom, vratila se u Pariz, gde je i preminula 1973. u 83. godini života.

Posle duže pauze, legendarna modna kuća Schiaparelli ponovo se pojavio na modnim pistama 2013. godine, zahvaljujući italijanskom modnom magu Diegu Della Valleu koji je obnovio brend.

* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Zanimljivosti koje niste znali o Nedelji mode u Parizu

Sledeći članak

Moda na ulicama Pariza nekad i sad, da li se može uporediti?

Ne propustite

Mirjana Marić – srpska Koko Šanel koja je “dovela” visoku modu na naše prostore

Mirjana Marić uvela je visoku modu u Jugoslaviju i svojim modelima ostavila

Stil o kojem se priča – modni izbori Jelene Đoković tokom trajanja Vimbldona

Za ljubitelje tenisa turnir na Vimbldonu predstavlja epicentar sportskih dešavanja, dok pobeda

Moda i Olimpijske igre u Parizu: predstavljena zajednička nit dve “discipline”

Moda kao najbitnija stavka francuske prestonice postavlja temelje za spektakularan prikaz zajedništva