Prema istorijskim zapisima, prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. godine na Dorćolu. Usled turbulentne istorije našeg grada, nemamo više informacija o lokaciji ili imenu.
Ono što nam je poznato je da je prva kafana u Beogradu služila samo kafu, te je stoga i skovana reč za nju kafa-na.
Veruje se da su ovu, danas kultnu, ustanovu među Srbe doneli Turci nakon osvajanja Beograda. Ubrzo su se kafane prostirale čitavim potezom od današnje Železničke stanice do Slavije na jednoj, i od Terazija do Zelenog venca na drugoj strani, nezaobilazeći slavnu Skadarliju.
Neko vreme, kafa je bila jedino piće koje se služilo. Ubrzo, kafana je postala centar društvenih i kulturnih dešavanja. Delile su se ideje o politici, umetnosti, pravile su se književne večeri, razmenjivale su se informacije i utisci o svetskim dešavanjima. Kafana je dobila veliki značaj u identitetu srpskog društva.
Iako su kafane danas mesta za veselja, nekada su imala određena pravila, kako bi održale kulturni status koji su nametnule. Navodno, za vreme Miloša Obrenovića, u kafanama nije bilo dozvoljeno da se puši i psuje.
Pored društvenih zbivanja, kafane su bile mesta koja su povezivala Srbiju sa ostatkom evropskih noviteta. Prvi bilijarski sto u Srbiji je došao u kafanu “Znak pitanja“, prva sijalica je postavljena u kafani “Hamburg“, a prvi telefon se mogao pronaći u “Tri lista“. Jedan od glavnih simbola srpske istorije i kulture je ujedno otvorio vrata drugim kulturnim dešavanjima u ostatku Evrope. Nakon prve kafane na Dorćolu, diskusija o kulturi i svetu uz piće su postale norma u gradovima poput Pariza, Milana i Beča.
