Farbanje vaskršnjih jaja jedan je od najprepoznatljivijih hrišćanskih običaja, a njegovo poreklo često se povezuje sa različitim predanjima i narodnim pričama. Iako ova verovanja nisu direktno zapisana u Svetom pismu, ona su kroz vekove postala važan deo tradicije i simbolike praznika.
Marija Magdalena i crvena jaja
Prema jednom od najpoznatijih predanja, Marija Magdalena je nakon vaskrsenja Isusa došla pred cara Tiberija kako bi mu saopštila vest o čudu. Car je izrazio sumnju, rekavši da je to nemoguće da se dogodilo isto koliko i da jaje u njenoj ruci pocrveni. U tom trenutku, prema predanju, jaje je zaista promenilo boju u crvenu, čime je simbolično potvrđena istina vaskrsenja.
Jaje pod krstom Hristovim
Druga priča govori da su se jaja nalazila u gnezdu ispod krsta na kojem je razapet Isus Hristos. Kada je njegova krv pala na njih, obojila ih je u crveno. Zbog toga se crvena boja i danas vezuje za žrtvu, stradanje i ljubav koju je Hristos pokazao prema ljudima.
Bogorodica i jaja za stražare
Prema jednom narodnom verovanju, Bogorodica je donela jaja rimskim vojnicima koji su čuvali Hrista, moleći ih za milost. U nekim verzijama ove priče, jaja su tada postala obojena, simbolizujući tugu, ali i nadu i saosećanje u trenucima velike patnje.
Neverni i „nemoguće“ vaskrsenje
Postoji i priča da su ljudi, ne verujući u vaskrsenje, govorili kako će se ono desiti tek kada kokoške počnu da nose crvena jaja. Prema legendi, upravo se to i dogodilo, čime je simbolično potvrđeno čudo i pobeda života nad smrću.
U hrišćanskoj simbolici, jaje predstavlja novi život i obnovu. Kao što se iz zatvorene ljuske rađa život, tako i Vaskrsenje Isusa Hrista predstavlja izlazak iz smrti u večni život. Upravo zbog toga, farbanje i darivanje jaja ostaje snažan znak vere, nade i radosti Vaskrsa.
Foto: Pexels
