Somot – jedna je od retkih tkanina čija je istorija podjednako intrigantna kao i osećaj pod prstima.
Danas ga posmatramo kao raskošni simbol zime, ali njegovo poreklo vodi nas duboko unazad, do trenutka kada su se prvi zanatlije usudile da stvore materijal koji nije činio samo odeću, već status, ritual i umetnost.
Prvi “tragovi” – daleki Istok
Veruje se da je somot nastao u Kini pre oko 2.000 godina, u vreme kada su kineski majstori svilarskih tehnika tražili načine da svili daju novu dimenziju. Upravo su oni otkrili način da stvaraju dvostruko tkanje u kojem se jedan sloj uzdiže u obliku sitnih prstenova ili dlačica, stvarajući površinu meku poput latica.
Ove prve verzije baršuna bile su izrađene isključivo od najfinije svile, što je značilo da je materijal automatski pripadao samo eliti: carskim dvorovima, sveštenstvu i aristokratiji.
Put svile i somota ka Zapadu
Kako je Put svile “rastao”, tako je i somot pronašao svoj put ka Indiji, Persiji i kasnije Egiptu. U 13. i 14. veku, trgovci iz Venecije, Genove i Firence počeli su da uvoze baršun iz Orijenta, ali i da ga proizvode, čime je Italija postala jedan od vodećih centara evropskog somota.
Italijanski gradovi, naročito Venecija i Firenca, razvili su baršun koji je bio toliko skupljen, gust i sjajan da je služio kao simbol bogatstva, moći i renesansnog estetskog ideala. U tim radionicama su nastale tehnike sečenog i ne sečenog somota, reljefnog somota i onog ukrašenog zlatnim i srebrnim nitima.
Somot kao statusni simbol: renesansa i barok
U Evropi, tokom 14, 15. i 16. veka, somot je postao modni materijal kraljeva. Nije se koristio samo za odeću, već su se od njega pravile i:
- ceremonijalne haljine,
- plaštevi,
- tapiserije,
- draperije,
- stolnjaci,
- posteljine koje su bile više dekorativne nego funkcionalne
Baršun je postao sinonim za moć, pa čak i zakonski regulisan. U Engleskoj i Francuskoj postojala su pravila o tome ko sme da nosi baršun, a ko ne. Ludo, zar ne?
Industrijska revolucija: somot za sve slojeve
Tek sa razvojem industrijskih razboja u 18. i 19. veku, somot je postao dostupniji. Počeli se koristiti pamuk i mešavine vlakana, pa su se zbog toga pojavile:
- pamučni somot (corduroy), kakav je danas najzastupljeniji
- somot za tapaciranje nameštaja,
- lakši, tanji varijeteti za svakodnevnu odeću.
Iako je izgubio deo svoje ekskluzivnosti, zadržao je svoj luksuzni vizuelni identitet. I dalje je važio za materijal večernje mode i pozorišnih scena..
Somot u 20. veku: teatralnost mode
Sa početkom 20. veka, somot postaje inspiracija mnogim dizajnerima:
- U 20-im godinama, bio je omiljeni materijal za kapute i glamurozne večernje toalete
- Šezdesete su ga reinterpretirale kroz minimalizam: ravne siluete, geometrijske forme, hladne boje, ali i mod subkulturu
- Sedamdesete su mu dale boemsku dušu – tamni somot u dubokim tonovima, široke pantalone, glam rock jakne, muški sakoi sa oštrim reverima
- Devedesete su ga vratile u vidu slip haljina, choker detalja i gotičkih detalja
Savremeni somot: nostalgija, luksuz i održivost
Danas se somot vraća u modu apsolutno svake zime, ali na savremen, pažljivo oblikovan način. Dizajneri ga vole jer je vizuelno dramatičan, odvažan, a istovremeno nežan. Kombinuje starinski glamur sa modernom, skoro skulpturalnom formom.
U eri održive mode, somot simbolizuje:
- dugovečnost
- kvalitet
- materijal koji ne podleže brzim trendovima
- povratak teksturi, dodiru, senzualnosti tkanine
Zašto toliko volimo somot? Možda zato što u svakoj njegovoj niti živi istorija: putovanje od kineskih radionica do renesansnih palata, od boemskih sedamdesetih do današnjih zimskih komada. Somot je tkanina koja uvek nosi eleganciju prošlih vremena, ali se iznova “rađa” u modernim interpretacijama. U njegovom sjaju živi nešto što moda nikada neće prevazići, a to je večna želja da osećaj pri dodiru bude jednako prijatan kao izgled.
Naslovna fotografija: Shein
