Postoje teme o kojima je teško pisati, ali ne zato što nema dovoljno informacija, već zato što je teško prihvatiti da se one zaista događaju u 21. veku.
Dok svet raspravlja o slobodama, milioni žena danas žive bez prava koja većina nas smatra osnovnim. Njihova priča nije politička tema. Ona je pitanje ljudskog dostojanstva. Dok čitate ovaj tekst, milioni žena i devojčica u Avganistanu žive pod sistemom ograničenja, koji je bez presedana u savremenom svetu. Za mnoge od njih svakodnevica podrazumeva nemogućnost školovanja nakon osnovne škole, zabranu rada u velikom broju profesija, ograničeno kretanje bez muškog staratelja, zabranu ulaska u parkove, sportske centre i druge javne prostore, kao i gotovo potpuno isključivanje iz političkog i javnog života. U pojedinim slučajevima, žene ne smeju ni da podignu glas u javnosti, pevaju ili govore tako da ih čuju muškarci koji nisu članovi njihove porodice.
Ukratko, kako je do ovoga došlo?
Da bi se razumelo današnje stanje, potrebno je vratiti se u avgust 2021. godine, kada su Talibani ponovo preuzeli vlast u Avganistanu nakon povlačenja međunarodnih snaga. U prvim mesecima nove vlast,i mnogi su se nadali da će obećanja o „umerenijem pristupu“ zaista biti ispunjena. To se nije dogodilo. Umesto toga, tokom naredne četiri godine usledio je niz uredbi, zabrana i ograničenja koje su međunarodne organizacije opisale kao sistematsko uklanjanje žena iz javnog života. Svake godine uvodile su se nove mere. Nijedna značajna zabrana nije ukinuta. Ono što je u početku predstavljano kao privremeno, postalo je svakodnevica miliona žena.
Danas međunarodne organizacije za ljudska prava govore o jednom od najtežih položaja žena na svetu. Prema podacima UN Women, gotovo 80 odsto mladih žena u Avganistanu nije uključeno u obrazovanje, zaposlenje ili stručnu obuku. Žene su praktično uklonjene iz političkog odlučivanja, a njihova mogućnost da utiču čak i na odluke unutar sopstvenih domaćinstava drastično je smanjena.
Ovo nije pitanje vere, pitanje je ljudskih prava
Kada se na društvenim mrežama pojave objave o ženama u Avganistanu, komentari često izgledaju isto.
„To je njihov izbor.“
„To je njihova kultura.“
„To je njihova vera.“
Upravo tu treba biti pažljiv, jer poštovanje različitih kultura i religija ne znači zatvaranje očiju pred patnjom ljudi. Islam, kao i svaka velika svetska religija, praktikuje se na različite načine širom sveta. Milioni muslimanki širom planete studiraju, rade, glasaju, vode kompanije, učestvuju u politici i slobodno se kreću kroz društvo. Zato pitanje položaja žena u Avganistanu nije pitanje vere kao takve, već konkretnih političkih odluka i zakona koji utiču na svakodnevni život miliona dama.
Još važnije, većina tih žena nije imala priliku da bira sistem u kojem živi. Mnoge devojčice danas odrastaju bez mogućnosti da vide drugačiju budućnost. Bez škole. Bez univerziteta. Bez prilike da same odluče kako žele da žive. I upravo zato ova tema ne sme ostati samo još jedna vest koju ćemo pročitati i zaboraviti.
Ne sme da nastupi tišina
Istorija pokazuje da se mnoga kršenja ljudskih prava normalizuju upravo onda kada svet prestane da obraća pažnju.
Možda jedan tekst ne može promeniti stvarnost žena u Avganistanu. Ali može učiniti nešto drugo, može sprečiti da njihova stvarnost postane nevidljiva, a u vremenu u kojem se vesti smenjuju brže nego ikada, ponekad je upravo odbijanje da okrenemo glavu – prvi korak ka promeni.
*Ovaj tekst ne predstavlja kritiku bilo koje religije ili kulture, već se bavi dokumentovanim ograničenjima ljudskih prava žena i devojčica u Avganistanu, na osnovu podataka Ujedinjenih nacija i međunarodnih organizacija za ljudska prava.
Naslovna fotografija: Pinterest / Ami Vitale
