Foto: Wikipedia/Fair Use

Po čemu ćemo pamtiti Žarka Lauševića – sudbina glumca poput antičke tragedije

Početak
16/11/2023

Žarko Laušević, jedan od najpoznatijih glumaca bivše Jugoslavije, preminuo je u Beogradu, 15. novembra, u 63. godini posle kraće i teške bolesti, saopštila je njegova porodica. Laušević je rođen 19. januara 1960. godine na Cetinju u Crnoj Gori, a slavu je stekao nizom uloga iz 1980-ih. Među njima su Miljan u Igmanskom maršu, Pavle Ivković u filmu Šmeker, Šilja u Sivom domu, Petar Hrvat u Oficiru s Ružom, Braco Gavran iz Braće po materi i jedna od najpoznatijih uloga – Miloš Obilić u Boju na Kosovu.

„Pamtiću ga po mnogim ulogama iz tog doba, stvarno je razvaljivao čega god se dohvatio”, kaže za BBC na srpskom glumica Mirjana Karanović, koja je sa Lauševićem igrala u predstavi Pozorišne iluzije.

„Nikada neću zaboraviti taj neodoljivi njegov šarm, duhovitost koja je bila melanholična i nekako neagresivna, tako nežna”, kaže Karanović.

Život mu je, na vrhuncu slave, obeležio slučaj iz 1993. godine u Podgorici, kada je tokom fizičkog sukoba iz pištolja ubio dvojicu muškaraca, a ranio trećeg, zbog čega je osuđen na zatvorsku kaznu. Po izlasku iz zatvora u Srbiji, otišao je u Ameriku, gde je proveo više od deset godina, a o zatvorskim danima je napisao i nekoliko knjiga. Vojislav Voja Brajović, koji je sa Lauševićem igrao u Braći po materi i Boju na Kosovu, kaže za BBC na srpskom da se „o Žarku ne može tek tako pričati, ne može se opisati u nekoliko rečenica”.

„Činjenica je da je bio jedan od najznačajnijih umetnika njegove generacije, ali i šire – jedan od onih retkih na koje se mlađe generacije ugledaju, kojima je bio uzor”, navodi Brajović.

„Ne mogu da shvatim da je otišao u godinama kada se tek šire krila i kada ga tek čekaju značajne uloge… Nekako je i njegova sudbina poput antičke tragedije.”

Studentski dani i slava

Laušević je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u jednoj od najpoznatijih klasa u istoriji fakulteta.

„Dve godine sam starija klasa od njega i pamtim tog dečaka rumenog u obrazima, kao da ga je priroda našminkala da bude rumen, i koji je iz zdravlja i potpune čistote, došao u naš Beograd”, navodi Karanović.

„Ta njegova klasa je bila vrlo urbana, pored Sonje Savić, Buleta Goncića, Zorana Cvijanovića i drugih beogradskih talenata, on je bio tu sa Branimirom Brstinom.

„Njih dvojica su tu bili dođoši koji su i u klasu i na naše beogradsko glumište doneli potpuno drugačiju energiju.”

Kasnije je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i dobitnik brojnih nagrada, među kojima Zlatna arena u Puli, Car Konstantin u Nišu, Sterijina nagrada i nagrada Zoran Radmilović. Zlatnu arenu u Puli dobio je za ulogu u filmu Oficir s ružom zagrebačkog reditelja Dejana Šoraka, snimljenog 1987. godine. Igra partizanskog poručnika u posleratnom Zagrebu koji se zaljubljuje u udovicu iz više klase čiji je muž radio za Narodnooslobodilačku borbu.

„Često se setim filma i Žarka i uvek pomislim da sam imala sreće i privilegiju da mi upravo on bude partner u jednom, meni najvažnijem karijernom filmu”, rekla je za BBC na srpskom Ksenija Pajić, koja je igrala udovicu.

Knjige i nova ostvarenja

Laušević je 2011. godine objavio je i knjigu Godina prođe, dan nikad, prvu iz serijala Dnevnik jedne robije, o godinama koje je proveo u zatvoru.

Posle nje usledile su Druga knjiga (2013), Sve prođe, pa i doživotna (2018) i Padre, idiote (2022).

Nedavno je emitovana i serija po njegovim knjigama i o njegovom životu Pad, a napravljen je i biografski film Lauš iz 2014. godine.

U poslednjih nekoliko godina, Laušević je ostvario nekoliko značajnih uloga, među kojima su Jovan Jovanović Zmaj u filmu Ime naroda, princ Đorđe Karađorđević u Senkama nad Balkanom, Aćim Katić u Korenima, kralj Nikola Petrović u Aleksandru od Jugoslavije i Vukašin Katić u Vremenu zla.

Igrao je u filmu Leto kad sam naučila da letim, seriji Kalkanski krugovi i filmu Heroji Halijarda. Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti je bilo upravo na nedavnoj premijeri filma Heroji Halijarda. Poslednji film koji je snimio je Ruski konzul, po istoimenom romanu Vuka Draškovića, u režiji Miroslava Lekića.

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Donosimo vam sve filmove rađene po romanima Agate Kristi

Sledeći članak

Domaći i strani klasici koje ne smete propustiti tokom praznika

Ne propustite

Priča o čuvenom beogradskom “Zlatnom papagaju”

Krajem sedamdesetih godina, kafići su bili retka pojava u Beogradu, a jedan

Bolero – priča o zapostavljenoj jugoslovenskoj grupi

Iako je njihov bend trajao svega par godina snimili su jedne od

Naša preporuka – serije inspirisane stvarnim događajima

Donosimo vam  serije koje su izuzetno intrigantne jer su zasnovane na stvarnim