Vek od rođenja Duška Radovića obeležen je 29. novembra u Malom pozorištu „Duško Radović“ u vidu promocije nove monografije o nezaboravnom hroničaru našeg podneblja.
U okviru multimedijalnog programa Bisera Veletanlić uz pratnju Vasila Hadžimanova na klaviru otpevala je čuvenu pesmu “Milo moje”, na tekst Dušana Radovića i na muziku nedavno preminulog Kornelija Kovača. Na proslavi 100. rođendana velikog pisca za decu učestvovali su Zorica Hadžić, Matija Bećković, Olja Bećković, Boris Miljković, sin Miloš Radović i Branislava Milunov.
Matija Bećković, najbolji prijatelj Duška Radovića, otvorio je obeležavanje jubileja.
– Čestitam svima nama 100 rođendan Dušana Radovića. Mi smo slavili rođendan zajedno tako da smo bili neka vrsta vršnjaka i blizanaca. Evo već 40 godina ja taj rođendan slavim sam, ali on je sa mnom i nije bio nijedan dan mrtav, niti je umrlo nijedno njegovo slovo. Danas slavimo njegovu prvu stogodišnjicu. A biće ih unedogled.
Bećković je sa publikom podelio anegdote iz druženja sa Radovićem.
– Sve čega sam mogao da se setim o Dušku nalazi se u ovoj knjizi o Radoviću. Ova knjiga je nešto kako bi on voleo da jednom izađe.
Povodom obeležavanja jubileja, stogodišnjice rođenja Duška Radovića, kompanija Mascom, koja već dugi niz godina izdaje njegova dela i štiti prava na njima, pripremila je obimnu monografiju 100 godina Duška Radovića.
Ko je bio Dušan Duško Radović?
Dušan Radović rođen je u Nišu 29. novembra 1922. godine. Njegov otac Uglješa bio je poreklom iz Čačka, a majka Sofija Nišlijka. Otac je radio kao mašinovođa, pa će se upravo zbog tog posla cela porodica preseliti u Suboticu kada je Duško imao šest godina. Tu će završiti osnovnu školu i šest razreda gimnazije, a od 1938. godine živeće u Beogradu, gde i maturira 1941. godine.
Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe“ i urednik Studija B.
Sedam godina je budio Beograđane emisijom „Beograde, dobro jutro”, od 1975. godine do 1982. godine, kada je emisija ukinuta.
Objavio je knjige „Poštovana deco“, „Tužibaba i još 9 jednočinki“, „Zašto deca čačkaju nos“, „Pričam ti priču“, „Gde je zemlja Dembelija“, „Na slovo na slovo“, „Ženski razgovori“, „Plavi žaket“ i mnoge druge. Ostavio je veliki trag na televiziji, radiju i u pozorištu
Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.
