Zašto je baš Milano postao modni epicenatr u Italiji?

Početak
22/02/2024

Milano Fashion Week traje od 20. do 26. februara, a mi vam u nastavku donosimo kratak istorijat ove organizacije i toga kako je dospela u jedan od većih gradova na svetu.

Među svetskim modnim prestonacama koje imaju nadimak “Velika četvorka“, Milano se od ostalih (Pariza, Londona, Njujorka) izdvaja po jasnoj činjenici: jedini nije glavni grad. A ovaj detalj krije čitavu priču.

Vekovima je moda u Italiji postojala samo na lokalnom nivou, sa dugom zaostavštinom koja se proteže od srednjeg veka u gradovima koji su bili baš za zanate, tkanine i luksuznu robu. Odjeci ovog sistema dopirali su i posle Drugog svetskog rata kada je Italija prvi put ozbiljno ušla na globalno modno tržište, sa nekoliko gradova koji su se takmičili, prestizali i gubili jedni od drugih dok su pokušavali da se nadmetaju kao “prestonica mode”. Među kandidatima, Firenca je izgledala posebno snažno jer je biznismen Đovani Batista Đorđini okupio niz tada popularnih dizajnera iz cele Italije, uključujući Emilija Pučija i sestre Fontana, da priređuju modne revije prvo u svojoj rezidenciji, a zatim ubrzo nakon toga u Sala Bianco u Palaco Pitti. Bio je to momentalni uspeh, sa brojnim novinarima koji su prisustvovali i kupcima iz velikih američkih robnih kuća kao što su Bergdorf Goodman i Saks Fifth Avenue koji su davali porudžbine. Druge modne revije održane su u Rimu i Veneciji, a usput je pomogla i istaknutost italijanske mode u filmu. Trio sestara Fontana, sa sedištem u Rimu, oblačio je poznate (među njima Odri Hepbern i Elizabet Tejlor), dok je studio Cinecita ugostio i strane i domaće talente – najpoznatiji je Federiko Felini, čiji je film La Dolce Vita iz 1960. pomogao da se učvrsti status male crne haljine, kao i posebno raskošne slike italijanskog stila.

Šta je sa Milanom?

1958. godine nastala je Nacionalna komora italijanske mode (Camera Nazionale della Moda Italia), sa misijom da promoviše i štiti talenatovane dizajnere. Tokom proteklih decenija sve više italijanskih brendova dolazilo je do izražaja, sa naglaskom na malo pristupačnijem luksuzu od njihovih pariških kolega, kao i na sposobnosti za inventivnu proizvodnju tekstila, kao što su primeri Etro i Missoni. Kako su različiti gradovi nastavili da se takmiče za malo pažnje medija i kupaca, status Milana je polako rastao. Severni industrijski grad sa dobrim proizvodnim vezama, postao je dom za mnoge dizajnere kako je popularnost italijanskih kolekcija došla do izražaja. Od 1961. bio je i sedište novoosnovanog Vogue Italia. Zatim, kada su 1970-ih i 1980-ih hit, serija dizajnera iz Milana, uključujući Đorđa Armanija i Đanija Versaća, postala je veoma popularna, pomažući da se učvrsti status grada kao prestonice.

Glamur i bes

Pred kraj 20. veka izranjao je novi niz dizajnerskih zvezda: od Moschina sa svojim provokativnim sloganima, preko Dolce & Gabbaninog ekscesa i nostalgičnih komada inspirisanih prošlim epohama, do Miuccia Prada koja je oživljavala dugogodišnji milanski biznis svoje porodice nizom minimalističkih torbi, pre nego što su postale nezaostavni detalj svake dame. Međutim, kada pokušavate da odredite trenutke koji su oličili Nedelju mode u Milanu, verovatno je najprikladnije reći da je to bila Versace revija iz 1991. u kojoj su Sindi Kraford, Naomi Kembel, Kristi Tarlington i Linda Evanđelista imale usta poput Majkla Džordana. Sloboda! Na modnoj pisti ove žene su vladale. Tokom decenije ovaj pojačani glamur infiltrirao se u mnoge druge dizajnerske kuće, pre svega u Gucci.

Kada se američki dizajner Tom Ford pridružio brendu Gucci 1990. (proglašen je za kreativnog direktora 1994.). Sa Fordovom kolekcijom FV95, strahovi za neuspeh su potpuno iščezli. Sa uskim odelima od somota, poluotkopčanim, svetlim bluzama i kaputima u citrusnim nijansama, bila je to raskošna, sparna kolekcija, koja je pomogla da Gucci poveća prodaju za čak 90 odsto između 1995. i 1997. godine, koja važi za mračnu godinu u Italiji, kada je Gianni Versace ubijen u Majamiju. Njegova sestra Donatela preuzela je uzde, pojavivši se samo tri meseca kasnije pred publikom u kojoj su između ostalih bili i Karl Lagerfeld i Đorđo Armani. Odeća je bila karakteristična, odavala je počast njenom bratu dok je ukazivala na njen sopstveni kreativni senzibilitet.

Ovih dana, mnoga ista imena i dalje vladaju, kao i raspored MFV-a. U Gucci je uveden novi ton sa eklektičnom, često baroknom estetikom Alessandra Michelea. Moschino pod kormilom Džeremija Skota ostaje veran svojim korenima, sada sa dodatnim referencama hiperkapitalističke pop kulture. Miuccia Prada nastavlja da unosi u svoje kolekcije pristup dobrom i lošem ukusu, ali istoriji i kulturi.

Versace, takođe, ostaje, pre svega, prepoznatljiv po preteranom sjaju i seksipilu. Na 20. godišnjicu Đanijeve smrti 2017. godine, pet njegovih omiljenih modela odalo mu je počast na modnoj pisti, prikazujući seriju novih haljina. Donatela je takođe ostala dosledna u svojim stilskim namerama svom bratu. Sa druge strane, Fendi modna revija revija 2019. odala je počast pokojnom Karlu Lagerfeldu, koji je tamo bio glavni dizajner od 1965. Tokom tog perioda video je kako se pozicija Milana u italijanskoj modi transformiše, mada vredi napomenuti da su i drugi gradovi napredovali: Firenca i danas održava revije muške odeće u Pitti Uomo, sa mnoštvom brendova, od poznatih do početnika, koji pomažu da se održi poznati italijanski pečat i nikako ne zaboravi natpis ”Made in Italy”.

Prethnodni članak

Muškarci, u vama “leži” elegancija – kako da budite istinski stilizovani?

Sledeći članak

Pogledajte video – kako su se Italijanke menjale kroz vreme?

Ne propustite

Koko Šanel i borba za modu nakon nacističke okupacije

Koko Šanel je oduvek bila sinonim za vanvremenski stil i eleganciju. Međutim,

Čovek koji je zaslužan za postojanje Nedelje mode u Parizu

Nedelja mode u Parizu jedan je od najznačajnijih događaja za svet mode.

Sećanje na Levi Štrausa – odeća, filantropija i vizija

Levi Štraus, rođen 26. februara 1829. godine u Bavarskoj, Nemačka, bio je