Košulja je već decenijama unazad neizostavni komad garderobe koji svaki muškarac jednostavno obožava. Košulje mogu da se nose u svim prilikama, a jedan su od retkih muških komada koji dolazi u tako velikom broju različitih varijanti – sa kratkim ili dugim rukavima, široke ili strukirane, jednobojne ili sa dezenom, sa elegantnom ili opuštenom kragnom…
U zavisnosti od toga da li se odabere klasičan, elegantni ili sportski model, košulja može da bude prigodna za razne događaje. Iako klasične košulje ne izlaze iz mode i uvek su prisutne, sve su popularnije i nešto drugačije verzije. Danas, gotovo da ne postoji nijedan muški brend odeće koji u svom asortimanu ne nudi neki tip muških košulja, a sve zahvaljujući njihovoj velikoj popularnosti širom sveta.
Ipak, vratimo se malo unazad i saznajmo kako su košulje dobile naziv
Sam naziv “košulja” potiče od latinske reči casula, koja znači grubo sukno (tkanina), od kog su se nekada i pravile košulje. Da bi se komad odeće mogao nazvati košuljom, morao je da ima sa prednje strane vertikalni otvor koji se zakopčava dugmićima.
Često se ispod okovratnika košulje stavlja kravata ili mašna, kako bi se dodatno dobilo na eleganciji, a košulja može da se nosi samostalno ili sa nekim drugim odevnim komadom preko nje.
Istorija košulje – vekovni put nezaobilaznog komada garderobe
Najstarija poznata košulja otkrivena je u egipatskoj grobnici u Tarkanu. Veruje se da potiče iz perioda oko 3.000 godina pre nove ere i radi se o prefinjenoj lanenoj košulji. Niko sa sigurnošću ne može da utvrdi kada je nastala prva košulja, a sve do 12. veka ovaj komad odeće je bio sastavni deo nošenja samo ispod neke druge odeće.
U srednjem veku košulja je prvi put postala vidljiv deo odeće i najčešće su je nosili ljudi skromnijih staleža, koji sebi nisu mogli da priušte “bolje” komade. Tokom 17. i 18. veku se smatralo da je nošenje košulje bez nekog drugog odevnog predmeta nepristojno, kao kada bi danas ljudi išli u donjem vešu. Čak i kasnije, tokom druge polovine 19. veka nošenje košulje bez ičega preko se smatrala neadekvatnim.
Masovna proizvodja košulja od 20. veka
Ipak, sve se to krajem 19. i početkom 20. veka potpuno promenilo. Kao što je za džentlmena pre vek i po bilo potpuno nezamislivo da nosi košulju, tako je u poslednjih 100 godina nošenje košulje postao standard.
Ušlo se u masovnu proizvodnju košulja, a svi muškarci želeli su da nose ovaj komad odeće, koji je bio praktičan za oblačenje u svim prilikama, a košulje su svakako postale jedan od omiljenih poklona muškarcima.
Košulje su se nosile na ovom području
Iako se smatrala za garderobu nižeg sloja sve do 20. veka, košulja je bila neizostavni detalj u narodnim nošnjama većine naroda na našim prostorima. Obično se izrađivala od pamučnog platna, do sredine bedra, razrezana na prsima, sa malom kragnom i porubima, dok su se na dnu rukava nalazile manžetne.
Klasična bela košulja – simbol prestiža i kavaljerstva
Uticaj i značaj bele muške košulje seže još do viktorijanske ere gde je ovaj komad garderobe predstavljao značajan simbol klasne razlike, uprkos tome što su u najvećoj meri košulje bile pokrivena drugom odećom. Zapravo, mnogo godina jedino vidljivo od bele košulje bila je kragna.
Naime, čista bela boja materijala košulje imala je poseban značaj i predstavljala je svojevrsni poslovni dress code tog doba. Samo osobe koje su važne u društvu su mogle sebi da priušte da im se bela košulja pere često, te su samo one mogle i da ih poseduju.
Košulja je činila veliki deo istorije duge nekoliko vekova, tokom kojih je dobijala višestruke forme, pravljena je od najraznovrsnijih materijala, karakterisala je razne društvene slojeve, poslovne kontekste… Danas su košulje nezaobilazni deo odeće koje rado nose muškarci različitih životnih dobi, statusa i u različitim društvenim prilikama.
Ipak bismo dodali jedno – važno je da umete nositi ovaj odevni komad, kao i da svoj karakter i ponašanje prilagodite košulji.
