Na teniskim terenima širom sveta, moda je postala poligon za iskazivanje identiteta, od neonskih kombinacija Andrea Agasija devedesetih, do visokotehnoloških materijala koji menjaju boje pod svetlošću reflektora. Ali, postoji jedno mesto gde vreme stoji, a modni diktator nije ni dizajner ni trendseter, već tradicija stara 149 godina.
U nastavku se više upoznajte sa Vimbldonom i njegovim pravilima, gde je bela boja više od pitanja estetike.
Gotovo potpuno bela
Pravilo o oblačenju na Vimbldonu nije samo sugestija, to je rigorozni kodeks koji postoji svake godine kako bi se sprečile bilo kakve „kreativne slobode“. Igrači su dužni da nose opremu koja je „gotovo potpuno bela“, a šta to zapravo znači?
Pravila preciziraju da se bela ne odnosi na krem ili prljavo belu boju. Svaki detalj u boji koji nije off-white, smatra se kršenjem protokola. Čak i donji veš, koji bi eventualno mogao da se vidi tokom igre, mora biti beo. Rodžer Federer, čovek sa stilom i miljenik vimbldonske publike, 2013. godine se suočio sa nezamislivim, dobio je upozorenje od sudija jer su đonovi njegovih patika bili narandžaste boje. Čak je i švajcarski maestro, čovek koji je definisao eleganciju na terenu, morao da se povinuje ovom pravilu.
Istorijski razlog
Zašto bi jedan elitni turnir toliko insistirao na boji koja je nepraktična za održavanje i dosadna za kamere? Odgovor leži u viktorijanskoj eri, kada je tenis bio „sport za baštenske zabave“. Krajem 19. veka, znojenje je u visokom društvu smatrano vulgarnim, gotovo nepristojnim. U eri pre savremenih materijala koji „dišu“ i odvode vlagu, znoj na odeći je bio neminovnost. Bela boja je tada bila jedino vizuelno rešenje, na njoj se mrlje od znoja najmanje vide u poređenju sa obojenim tkaninama koje bi nakon sat vremena intenzivne igre delovale neuredno. Tenis se igrao pred damama i gospodom, a cilj je bio ostaviti utisak lakoće, otmenosti i aristokratske uzdržanosti.
Vimbldon je tu „fasadu“ zadržao kao svoj zaštitni znak. Dok su se drugi Grend slemovi modernizovali, Vimbldon je odlučio da ostane muzejski primerak sportskog dostojanstva.
Za mnoge igrače, ovaj beli dres-kod ima i psihološki efekat. Kada zakorače na travu Centralnog terena, oni ne nose samo opremu svog sponzora, oni zapravo nose uniformu koja briše razlike. Nema drečavih boja koje skreću pažnju na brendove, fokus je isključivo na pokretu, tehnici i čistoti igre. Ipak, kritičari smatraju da ovakva pravila guše individualnost. Mladi teniseri često pokušavaju da „provuku“ sitne detalje, fluorescentne pertle, diskretne logotipe ili trakice za glavu.
Svaki put kada sudija priđe igraču da ga upozori zbog na primer preširoke trake u boji na dresu, Vimbldon šalje jasnu poruku da je tenis važniji od mode i modiranja. I možda je upravo u toj besprekornoj, sterilnoj belini tajna njegove večne privlačnosti, kao da turnir poručuje da, bez obzira na to koliko se tehnologija menja, elegancija i jednostavnost ostaju večni.
Naslovna fotografija: Instagram/@federer/live
