Legendarni dizajner, čovek koji je redefinisao vizuelni identitet modne kuće Gucci i izgradio carstvo pod svojim imenom, doneo je odluku koja je uzdrmala industriju:pre nekoliko godina povuka se iz modnog sveta kako bi se u potpunosti posvetio svojoj drugoj, možda i najvećoj strasti – filmu.
Kada je 2023. godine najavio povlačenje, Ford je u intervjuu za GQ bio u potpunosti iskren. „Želim da provedem narednih 20 godina svog života snimajući filmove. Sat otkucava. Bilo je vreme da se oprostim od mode. Moda je igra za mlađe“. Ova izjava nije bila oproštaj, već samo zaokret ka umetnosti u kojoj se, kako kaže, oseća najispunjenije.
Takođe, Ford je na Vimbldonu viđen u društvu glumca Džordža Mekaja (George MacKay), zvezde epskog ostvarenja 1917. Ovo zajedničko pojavljivanje nije bilo samo estetski upečatljivo, već je i potvrdilo ono o čemu se u filmskim krugovima sve glasnije šuška, da dvojac blisko sarađuje na ambicioznom projektu, ekranizaciji romana Cry to Heaven. Gledati kreatora takvog kalibra i jednog od najtalentovanijih glumaca nove generacije kako zajedno prate tenis, daje nam naslutiti da se u Fordovoj viziji krije nešto posebno, a mi jedva čekamo da vidimo kako će se ta sinergija pretvoriti u magiju na filmskom platnu.
Od modne piste do filmskog platna
Prelazak u svet filma nije bio iznenađenje za one koji prate njegov rad. Ford je poznat po perfekcionizmu, smislu za teksturu, boju i kompoziciju, elementima koji su prirodno prešli sa modnih revija na filmsko platno. Njegov rediteljski debi A Single Man (2009) i ostvarenje Nocturnal Animals (2016) već su stekli status vizuelne poezije, dokazujući da njegova estetika prevazilazi tkanine. Trenutno, sve oči su uprte u njegov najambiciozniji projekat do sada – adaptaciju romana Cry to Heaven autorice Anne Rice. Radnja je smeštena u Italiji 18. veka, ispunjena temama moći, traume i lepote, obećava vizuelni spektakl koji ćemo, verujemo, pamtiti.
Za nas koji pratimo estetiku u svim njenim oblicima, Fordova tranzicija je podsetnik da kreativnost nema rok trajanja. Ponekad je najhrabriji potez koji umetnik može da napravi napuštanje zone komfora u trenutku najvećeg uspeha.
