“Dosta oblaka, magle i akvarijuma, vodenih nimfi i mirisa noći; potrebna nam je zemaljska muzika, svakodnevna muzika…” – Jean Cocteau, pesnik.
Iako se najviše za zvuk impresionizma vezuju Debisi i Ravel, jedan od vodećih, a takoreći i zaboravljenih francuskih muzičkih genija jeste Erik Sati.
Sati je rođen 17.5.1866. u Francuskoj i bio je više od kompozitora. Bio je odličan pijanista i pisac. Pisao je za nekoliko časopisa, od dadaističkog do američkog časopisa kao što je “Vanity Fair“.
Postao je učenik Pariskog konzervatorijuma 1879, ali su ga profesori smatrali netalentovanim i napustio je školu. Pokušao je posle dve i po godine, 1881, ali posle godinu dana školovanja, napustio je Pariski konzervatorijum iz istog razloga – smatrali su da je nedovoljno talentovan. Međutim, istorija je pokazala drugačije..
Tokom svog stvaranja, ostao je dosledan sebi i nije se prilagođavao vremenima. Zato su ga mnogi i zavoleli. Takođe, priča se da je bio čudniji nego što možete zamisliti. U nastavku vam donosimo nekoliko zaista uvrnutih činjenica o ovom velikanu
1. Sati je jednom komponovao komad koji se ponavlja 840 puta uzastopno
Pod naslovom Vexations (1893), pretpostavlja se da je ovo delo namenio za klavijaturne instrumente, a tekst koji je napisao uz ovu kompoziciju glasi:
“Pour se jouer 840 fois de suite ce motif, il sera bon de se préparer au préalable, et dans le plus grand silence, par des immobilités sérieuses.”, što bi se prevelo:
„Da bi se kompozicija doživela 840 puta uzastopno, preporučljivo je da se pripremite unapred, i to u najdubljoj tišini, kroz ozbiljnu nepokretnost.
2. Ekscentričnost umetnika
Ekcentrična crta njegovog karaktera obeležila je mnoge njegove životne anegdote, ali i uticala je na ljude oko njega, pa i na slabiju popularnost njegove muzike za vreme njegovog života.
Sati je bio prijatelj sa mnogim umetnicima tog doba, iako je tvrdio da je od slikara naučio više o muzici nego od muzičara. Poznavao je Ravela i Debisija koji su radili na popularizaciji njegove muzike, Stravinskog, Pikasa, Koktoa i druge, kao boem Monmartra, poznavao je većinu tadašnjih umetnika, mada je bio ismevan od većine.
Sati svira kao „drugi pijanista“ u čuvenom kabareu “Chat Noir“. U to vreme on nosi cilindar i gracioznu kravatu po modelu s kraja 19. veka. Veći deo dana (često i noći) provodi u ovom delu Pariza prihvatajući uticaje mjuzikhola, cirkusa, džeza, regtajma koje u kasnijim godinama ugrađuje u svoje kompozicije.
3. Priznavao je jednu ljubav u svom životu
Nakon samo jedne provedene noći sa Suzan Valadon, daje joj bračnu ponudu. Odbila ga je, ali je šest meseci provela u stanu do njega. Njen odlazak i odbijanje teško je podneo. Kao jedinu u svom životu, Sati je uneo u svoju muziku.
4. Čudan naziv kompozicija i poruke iznad njih
Većina njegovih kompozicija su vrlo kratke, svega po nekoliko minuta. Smatrao je da duže kompozicije dosađuju publici. Uglavnom trodelna dela, svaka je nosila neobičan naziv.
„Prijatna nevolja“ („Désespoir agréable“), „Tri komada u formi kruške“ („Trois Morceaux en forme de poire“), „Birokratska sonatina“ („Sonatine Bureaucratique“), „Muzika za nameštaj“ („Musique d`ameublement“). Njegovo najpoznatije delo je zbirka od tri komada pod nazivom „Gimnopedije“ („Gymnopédies“), što u prevodu znači “ples golih dečaka”
Iznad nota pisao je neobična uputstva izvođaču koji bi izvodio njegovu muziku -„svirati veoma svetlo“, „sa dna misli“ ili “sa velikim zaboravom na sadašnjost“.
Bizaran detalj o ovom umetniku jeste taj da je bio poznat po kolekciji od dvanaest istih sivih odela od tvida.
Posle njegove smrti nađeno je čak šest netaknutih odela. Jedno je nosio dok se potpuno ne bi pohabalo i onda je oblačio drugo. U njegovom stanu nađena je kolekcija od sto kišobrana. Govorio je da jede samo belu hranu. Takoše, tvrdio je da je iako rođen kratkovid, bio dalekovid.
Tako ekcentričan i neobičan, bio je značajna figura s početka 20 veka i ostavio je veliko muzičko nasleđe i bogatu podlogu za dalji razvoj muzike.
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄
