Milena Dravić. Ime koje u ljubiteljima domaćih serija i filmova, ali i ljudima širom bivše Jugoslavije izaziva osećaj nostalgije, lepote i neizmerne ljupkosti u isto vreme. Srpska glumica, jedina je sa naših prostora koja je dobila nagradu na Kanskom festivalu 1980. godine. U nastavku se prisećamo njenih reči povodom tog događaja, ali i samih detalja kako je do nagrade i došlo.
Govorila je da joj nije žao što neke uloge nije odigrala, ali čvrsto je stajala iza stava zašto je određene odbijala.
U svojim sećanjima iz Kana čuvala brojne likove koje je tada upoznala. Mnogo važnije od nagrade su joj bili susreti s filmskim veličinama, koje je do tada gledala samo na platnu. Uostalo, nagradu nije ni očekivala.
– Odjednom me neko zove i kaže da dođem jer sam dobila nagradu. Nisam mogla da verujem. Imala sam porodičnu tragediju pre polaska i dosta vremena sam tamo provodila sama. Kada su mi rekli za nagradu, ja kažem: ajde, dobro – prepričala je jednom prilikom.
Haljinom srpske mode ostavila svet bez daha
– Ono što sam unapred uradila, ne zbog nagrade, nego zato što idem prvi put u Kan, zamolila sam jednog od najvećih kreatora Aleksandra Joksimovića da mi kreira haljinu i on je to božanstveno uradio. Uradio je to od prave prizrenske svile, koju je obojio u najdivnije boje. Nakit sam imala naš i sve je na meni bilo naše, ništa strano. Kada se završila ceremonija, prišlo mi je nekoliko žena, strankinja i pitale su me za materijal i ja sam im objasnila. Dale su mi adresu da im šaljem po 30, 40 metara – rekla je glumica.
Kada se vratila u srpsku prestonicu odlazila je do “konzerve” koja se nekada nalazila kod Narodnog pozorišta, gde je nabavljala baš tu prizrensku svilu i slala je ženama koje su joj ostavljale svoje adrese. Tako je Milena Dravić svetu, pored filmske umetnosti pokazala i da domaća moda može da očara svet.
.
