Iako je većina ljudi doživljava kao povrće, bundeva je po botaničkoj klasifikaciji zapravo voće.
Razlog za to leži u načinu na koji nastaje — bundeva se razvija iz cveta biljke i u sebi sadrži semena, što je osnovni kriterijum kojim se plod svrstava u voće.
U botaničkom smislu, pod voćem se podrazumeva svaki plod biljke koji nastaje iz oplođenog cveta i sadrži seme, dok se povrćem smatraju drugi jestivi delovi biljke, poput korena, stabljike ili listova. Dakle, iako bundevu u kulinarstvu koristimo slično kao povrće, u supama, pitama i varivima, ona pripada istoj kategoriji kao i paradajz, tikvice i krastavac, koji su takođe voće po definiciji.
Više o bundevi
Bundeva pripada porodici tikvica (Cucurbitaceae), a naučno ime najčešće gajene vrste je Cucurbita pepo. Ova biljka potiče iz Srednje Amerike, gde je uzgajana još pre više od 7.000 godina, i imala je važnu ulogu u ishrani starosedelaca. Danas se uzgaja širom sveta i koristi se u različite svrhe — od prehrambenih do dekorativnih. Osim što je hranljiva, bundeva je i izuzetno zdrava. Bogata je vitaminima A, C i E, sadrži beta-karoten, vlakna i antioksidanse, što je čini korisnom za imunitet, vid i zdravlje kože. Njene semenke su takođe cenjene zbog visokog sadržaja magnezijuma, cinka i zdravih masti.
U kulinarstvu, bundeva zauzima posebno mesto tokom jeseni, koristi se za supe, piree, kolače, pite, pa čak i napitke poput popularnog “pumpkin spice latte”. Osim toga, u mnogim zemljama postala je i simbol jeseni i praznika Noći veštica, kada se koristi za izradu dekorativnih lampiona.
Dakle, sledeći put kada pripremate bundevu, imajte na umu — u rukama držite voće, a ne povrće. Iako je u gastronomskom smislu više povrće, nauka je jasna: bundeva je plod, i to prilično poseban.
