Kod Salvadora Dalija (Salvador Felipe Jacinto Dalí Domènech), ljubav nikada nije bila tiha. Bila je poput poremećaja, straha i pokretačke sile istovremeno. Njegov umetnički svet ne može da se razume bez jedne figure koja se stalno pojavljivala, nekad vrlo transparentno, a nekad skriveno.
Kada su se prvi put susreli španski umetnik i deset godina starija Gala, rođena kao Helena Ivanovna Dijakonova, bila je udata za pesnika Pola Elijara i bila u vezi s nemačkim dadaistom Maksom Ernstom, koji je njen lik često predstavljao na svojim platnima. Imala ćerku Sesil, za koju mnogi kažu da je bila odbačena od strane Gale. Kada ju je upoznao, Dali nije pronašao samo ljubav, već i ogledalo svoje sopstvene egzistencije. Gala nije bila pasivna muza, ona je bila strateg, menadžer, sudbina i mit u njegovom životu. U njenom pogledu, Dali je video potvrdu svoje genijalnosti, ali i sopstvenu krhkost. Njihov odnos bio je otvoren, napet, često neshvatljiv drugima, ali upravo u toj nestabilnosti rađala se njegova umetnost.
Dali je ljubav doživljavao kao stanje blisko snu: nepredvidivo, erotsko, ponekad zastrašujuće.
Ljubav kod Dalija nikada nije bila romantična u klasičnom smislu, ona je bila nešto poput „psihološkog pejzaža„. Gala je bila njegovo središte. Čak i kada nije bila fizički prisutna na platnu, njeno postojanje se osećalo u kompoziciji, u pogledu figura koje ne gledaju direktno jedna u drugu. Ona je bila stabilna tačka u njegovom svetu koji nimalo nije bio stabilan. U Dalijevoj umetnosti, Gala se pojavljuje kao uzvišena figura, gotovo sakralna, ali i kao apstraktna sila.
Kako su godine prolazile, njena uloga se nije smanjivala, već se samo menjala. Postajala je simbol trajnosti u njegovom svetu koji se stalno raspadao, jedina konstanta u životu koji je bio zasnovan na promeni.
Tek nakon njene smrti postalo je jasno koliko je bila ključna za Dalijev unutrašnji balans. On nije izgubio samo partnerku, već i sistem koji je održavao njegov umetnički univerzum u ravnoteži. Njegovo kasnije povlačenje iz javnosti i gubitak stvaralačke snage nisu bili samo posledica starosti, već odsustva osobe koja je razumela i kontrolisala njegove unutrašnje haose.
Foto: Profimedia
