U spavanju provedemo jednu trećinu života, odnosno šest godina. Glavna funkcija spavanja jeste omogućavanje organizmu da se odmori od stresa sa kojim se susretao tokom dana i oslobodi napetosti koja prati svakodnevne probleme. U budnom stanju se gomilaju toksini tokom pojačanih metaboličkih procesa, pa se telo tokom sna odmara i fizički.
Osam sati sna se smatra idealnim, mada je za odrasle prihvatljivo i sedam sati spavanja.
Poznato je da novorođenčad većinu vremena provedu u spavanju. To pokazuje važnost sna za proces rasta i razvijanje moždanih aktivnosti. Hormon rasta se u najvećin količinama luči tokom spavanja. San obezbeđuje aktiviranje novih sipansi u mozgu.
Faze spavanja
Prilikom dremanja usporava se ritam organizma i pojavljuju se takozvani beta talasi koji se mogu registrovati na elektroencefalogramu. Tada se najčešće javlja osećaj tonjenja, ili bljeskovi pred očima.
Kada zaspimo, prvo prolazimo kroz stadijum lakog sna, koji traje 30-40 minuta. Za njega su karakteristični teta talasi.
Ako se ne probudimo u stadijumu lakog sna, ulazimo u stadijum dubljeg spavanja, a potom u treći i četvrti stadijum koji predstavljaju duboko spavanje i karakterišu ih delta talasi, koji su najsporiji.
REM faza (rapid eye movement) nastupa nakon 90 minuta spavanja i predstavlja petu fazu spavanja. Karakterišu je brzi očni pokreti ispod kapaka i tokom ove faze sanjamo. REM faza traje 15 minuta. U toku spavanja, prosečno se ponovi pet puta i svakog puta je sve duža, pa najviše sanjamo u toku jutra. REM faza je najbitnija za odmor organizma. Eksperimenti pokazuju da buđenje u toku ove faze ima efekt kao da ispitanik nije uopšte ni spavao, što pokazuje važnost ove faze sna.
Nedostatak sna može imati ozbiljne posledice, naročito kognitivne. Neispavane osobe su često dekoncentrisane, oslabljene su im sposobnosti mišljenja, pamćenja i učenja, a podložne su i poremećaju raspoloženja, naročito razdražljivosti. Može doći i do pada imuniteta.
Zbog kontinuiranog nespavanja može se razviti hronična naispavanost i takozvana tolerancija na nedostatak sna. Osoba funkcioniše normalno sa malo sati sna, ali nije svesna oštećenja funkcija koje postepeno izaziva ovaj problem.
Može doći do stvaranja predispozicije za oboljevanja od psihosomatskih oboljenja, pojave gojaznosti, hormonskih poremećaja, hipertenzija, srčana oboljenja, moždani udar.
Saveti za bolji san
– Odredite vreme kada želite da odete na spavanje i pridržavajte ga se najmanje 21 dan kako bi ga vaš organizam usvojio kao naviku;
– Neka vam osvetljenje bude slabije, nosite komotniju pidžamu i temperatura sobe ne treba biti visoka kako ne biste osećali vrućinu ili zagušljivost u toku noći;
– Uzdržite se kofeina par sati pre spavanja, a mobilni telefon i televiziju zamenite nekom knjigom ili meditacijom koja će vas opustiti;
– Fizička aktivnost preko dana može doprineti opuštanju tela i lakšem tonjenju u san.
