Marija Kalas, najbolja pevačica 20. veka preminul je sama u svom stanu u Parizu, 16. septembra 1977. godine.
Istina o životu grčko-američke dive, koja je rođena kao Marija Ana Cecilija Sofija Kalogeropulu, i to na današnji dan (16. septembar) 1977, razotkrivena je u nedavno objavljenoj knjizi koja otkriva šokantne detalje o tragičnom privatnom životu jednog od najvećih operskih soprana svih vremena.
Čak i 40 godina kasnije, njena svetlost nije izbledela… odnosno, danas je možda i još slavnija nego pre (što nije redak slučaj). Mnogobrojni snimci nastavljaju da inspirišu njene kolege i ljubitelje opere. Mi koji nismo imali privilegiju da je slušamo i uživamo u njenoj veličanstvenosti uživo, možemo danas da se približimo njenom radu uz pomoć Warner Classic-a i njihovog projekta obnavljanja njenih snimaka koji su ujedno i njeno nasleđe.
2014. su objavili snimke iz studija, iz 1953-1958 godine. Kvalitet zvuka bio je izuzetno poboljšan u poređenju sa ranijim. Još veći tehnički trijumf je bio kada je 20 kompletnih opera snimljeno uživo između 1949. i 1964. godine, i 5 recitacija na bluray-u. Tu se nalazi i raskošna knjiga od 216 stranica koja sadrži sve detalje i na desetine fotografija, koja je za ozbiljnog kolekcionara daleko vrednija nego 20 opera i 12 njih koje nikada nisu bile snimljenje. One sadrže Verdijev “Nabucco” i “Macbeth” i Donizzeti-jevu “Anna Bolen”, operu koju je Kalas maltene otkrila, i danas je veoma popularna. Tu se nalazi takođe i redak primer njene izvedbe Wagner-ovih performanci (koje su naštetile njenim glasnim žicama). Snimci koji su emitovani uživo puni su umetničkih trijumfa i prikazuju Kalas mnogo strastveniju nego sto je ikad bilo moguće. Njenu Lisabonsku Traviatu iz 1958. kritičar John Staene, je nazvao “vrhuncem umetnosti velike pevačice i glumice”.
Ovi snimci se završavaju veoma dirljivo, njenom Toskom u Covent Garden-u iz 1964. godine, koju je vodeci kritičar iz Velike Britanije opisao kao “Iskustvo na koje se godinama čeka”. Poslednji operski nastup Marije Kalas (Maria Callas), je bio naredne godine, takođe u Covent Garden-u kada je imala samo 41. godinu.
Zdravstveno stanje
– Pronašla sam neurologa koji ju je lečio pre nego što je umrla. Kalasova je patila od neuromišićnog poremećaja, sa simptomima koji su se prvi put pojavili 1950-ih, ali su je doktori tada opisali kao jednostavno “ludu”. Ovo takođe objašnjava kako je izgubila glas, što je praktično okončalo njenu karijeru – otkrila je autorka knjige u tužnom raspletu priče jedne od najvećih svetskih operskih legendi, prenosi Greek reporter.
Njena karijera je ujedno bila i trijumf i tragedija…
