Filmski festival u Kanu je tu, a mi vam donosimo zanimljivosti iz njegove istorije

Početak
13/05/2024

Kanski filmski festival (franc. Le Festival International du Film de Cannes) se održava svake godine u gradu Kanu na jugu Francuske još od 1946. godine.

Na festivalu se prikazuju novi filmovi iz celog sveta svih žanrova, uključujući i dokumentarce. On je jedan od najprestižnijih i najpopularnijih filmskih festivala u svetu. Njemu se može prisustvovati samo sa pozivnicom, a održava se jednom godišnje (uglavnom u maju) u Palati festivala i kongresa.

Nakon što ste pročitali poznate činjenice o ovom događaju, želimo da saznate i manje poznate stvari iz njegove istorije, od samog nastanka.

Filmski festival u Kanu ima svoje korene u kasnim 1930-im kada je Žan Ze, tadašnji ministar nacionalnog obrazovanja Francuske, na predlog Filipea Erlangera i uz podršku Britanaca i Amerikanaca, osnovao međunarodni kinematografski festival. Godine 1947, festival je bio održan pod nazivom Festival du film de Cannes, gde su bili predstavljeni filmovi iz šesnaest zemalja. U to vreme bio je uveden princip jednakosti, sa žirijem sastavljenim od samo jednog predstavnika po zemlji. Festival se sada održava u Palais des Festivals, palati posebno izgrađena za tu priliku, iako je tokom svečanosti otvaranja 1949. krov bio nedovršen i urušio se tokom oluje. Festival nije bio održan 1948. i 1950. zbog problema sa budžetom. Iako je na samom početku francuska želja bila da se festival održava u jesen kako bi se natecali s filmskim festivalom u Veneciji, 1951. Kan je pomerio održavanje u proleće kako bi izbegli ovaj sukob.

Godine 1955, stvorena je Zlatna palma, koja zamenjuje Grand Prix du Festival koji je održavan sve do te godine. Dolores del Rio je 1957. bila prva žena član žirija kao član Sélection officielleFilmski market je osnovan 1959. godine, dajući festivalu komercijalni karakter i olakšavajući razmenu između prodavaca i kupaca u filmskoj industriji. Danas je to postalo prva međunarodna platforma za filmsku trgovinu. Nedelja međunarodnih kritičara je uvedena 1962. godine. Nju je osnovala Unija francuskih filmskih kritičara kao prva paralelna sekcija filmskog festivala. Cilj je bio da se prikažu najbolja dela režisera iz celog svijeta, i da se ne podlegne komercijalnim stremljenjima. U znak sećanja na francuskog režisera Žana Kokta nakon njegove smrti 1965. godine, on je imenovan doživotnim počasnim predsednikom. U narednoj godini, Olivija de Hevilend je imenovana kao prva žena predsednica festivala.

Jean Cocteau Foto: Wikipedia/Javno vlasništvo

Dana 19. maja 1968, festival je bio obustavljen, pošto su neki režiseri, kao što su Karlos Saura i Miloš Forman, povukli svoje filmove iz konkurencije. Dana 18. maja, režiser Luj Mal zajedno sa grupom režisera zauzeo je veliku salu Palaisa i prekinuo projekcije u znak solidarnosti sa štrajkom učenika i radnika koji su se održavali širom Francuske i u znak protesta zbog smene tadašnjeg predsednika Cinémathèque Française. Filmski svaraoci su uspeli da vrate predsednika, ali su iste godine osnovali Društvo filmskih režisera (SRF). SRF je 1969, na čelu sa Pjer-Enri Delom osnovao Directors’ Fortnight, novu sekciju van konkurencije koja predstavlja izbor filmova iz celog sveta, odabranih nezavisno od zvaničnog odabira filmova.

Tokom 1970-ih, važne promene su se dogodile na festivalu. Robert Favr Le Bret je 1972. imenovan novim predsednikom, a Moris Besi generalnim direktorom. On je odmah uveo važnu promenu u odabiru filmova učesnika. Sve do tog vremena, u različitim zemljama birani su filmovi koji su bili predstavljani na festivalu. Besi je osnovao jednu komisiju za odabir francuskih filmova, a drugu za odabir stranih filmova. 

Žil Žakob je 1978. preuzeo poziciju predsednika, i uveo je nagradu Zlatna kamera kao i sekciju Poseban izgled. Ostale promene su bile smanjenje dužine festivala na trinaest dana, čime se smanjio broj odabranih filmova; takođe, do tada žiri je bio sastavljan od strane filmskih akademika, a Žakob je počeo da uvodi ličnosti i profesionalce iz filmske industrije.

Filmski festival u Kanu se deli na nekoliko delova:

  • Glavno takmičenje: dvadeset filmova se bori za Zlatnu palmu.Filmovi se puštaju u Théâtre Lumière.
  • Un Certain Regard – dvadeset filmova izabranih iz različitih zemalja. Puštaju se u Salle Debussy.
  • Filmovi koji se ne takmiče, ali se takođe puštaju u Salle Debussy.
  • Cinéfondation – oko pedeset kratkih filmova i filmova srednje dužine iz filmskih škola širom sveta. Puštaju se u Salle Buñuel.
  • Kratkometražni filmovi – takmičenje za Zlatnu palmu za najbolji kratki film. Filmovi se puštaju u pozorištima Debussy i Buñuel.

Glavne nagrade

  • Palme d’Or – Zlatna palma
  • Grand Prix – Velika nagrada
  • Prix du Jury – Nagrada žirija
  • Palme d’Or du court métrage – Najbolji kratki film
  • Prix d’interprétation féminine – Najbolja glumica
  • Prix d’interprétation masculine – Najbolji glumac
  • Prix de la mise en scène – Najbolji režiser
  • Prix du scénario – Najbolji scenario

Druge nagrade

  • Prix Un Certain Regard – dodeljuje se mladim talentovanim režiserima koji imaju inovativne i originalne radove.
  • Cinéfondation – nagrada za najbolji studentski film
  • Caméra d’Or – bira se najbolji debitantski film

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Inspirisani istinitim događajima – najbolji filmovi o prirodnim katastrofama

Sledeći članak

Kan 1980: dan kada je ceo svet saznao za prizrensku svilu i stari srpski nakit

Ne propustite

Priča o poznatom umetniku koji je svoju sliku ostavio u zalog hotelu “Moskva”

U tekstu pred vama pročitajte zanimljivu priču koja se krije iza zidova

Nismo bili spremni za vanvremensku pop-art izložbu “Sve boje Vorhola” u Beogradu

Izložba čuvenog pop-art umetnika Endija Vorhola otvorena je 8. jula u Galeriji “Salon”,

Od srca do eksponata – unutar Muzeja prekinutih veza u Beogradu

Muzej prekinutih veza je koncept koji je prvi put zaživeo 2010. godine