Otkrivamo vam priču o najpoznatijem dizajnerskom komadu koji je postao simbol pariskih parkova.
Postoji nekoliko prizora koji momentalno prizivaju sliku Pariza: Ajfelov toranj, miris svežih kroasana i te prepoznatljive, maslinastozelene stolice oko fontana Luksemburškog vrta. One nisu samo običan komad u parku već, rekli bismo svojevrsni poziv na usporavanje, na „art de vivre“ i uživanje u trenutku koji samo Grad svetlosti može da pruži. Ipak, malo ko od turista koji na njima odmaraju zna da ove stolice
nose sa sobom čitav vek istorije, društvenih promena i vrhunskog dizajna.
Anoninmi počeci
Sve je počelo davne 1923. godine, kada su u zanatskim radionicama grada Pariza iskovani prvi primerci onoga što danas poznajemo kao model „Sénat“. Zanimljivo je da iza ovog dizajna ne stoji neko slavno ime iz sveta arhitekture tog doba, već anonimni majstori koji su dobili zadatak od francuskog Senata da kreiraju stolicu dostojnu jednog od najlepših vrtova Evrope. Prvobitno su bile namenjene isključivo Luksemburškom vrtu, a njihova specifična zelena boja pažljivo je odabrana kako bi se stopila sa bujnim zelenilom i drvoredima kestena, ne narušavajući estetiku pejzaža.
Današnjim posetiocima Pariza deluje nezamislivo da se sedenje u parku nekada naplaćivalo, ali istorija beleži upravo to. Do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, stolice su bile pod upravom privatnih koncesionara, a gospođe poznate kao „les chaisières“ obilazile park sakupljajući sitniš od onih koji su želeli da predahnu. Tek 1974. godine, država je odlučila da otkupi sav inventar i učini uživanje u parku besplatnim za sve, što je bio ključni trenutak u demokratizaciji pariskog odmora. Od tada, stolice postaju simbol slobode – svako ih može pomeriti gde god poželi, formirajući krugove za razgovor ili se povlačeći u osamu sa dobrom knjigom.
Ako ste ikada pokušali da pomerite ove stolice, primetili ste njihovu težinu. To nije slučajno.
Masivna čelična konstrukcija, gde najveći modeli teže i preko 13 kilograma, osmišljena je da prkosi vremenu, kradljivcima, ali i snažnim vetrovima koji zimi duvaju preko otvorenih terasa vrtova. One su napravljene da traju generacijama, a njihova forma – sa karakterističnim zaobljenim letvicama – postala je toliko kultna da je 2004. godine dobila svoju modernu interpretaciju u aluminijumu zahvaljujući dizajneru Frédéricu Sofiji. Danas, kompanija Fermob ovaj model izvozi širom sveta, unoseći delić pariskog šarma u privatne bašte od Njujorka do Tokija.
Sledeći put kada se nađete u Parizu i sednete u jednu od ovih stolica, setite se da ne sedite samo na komadu gvožđa. Sedite na višegodišnjoj tradiciji, na svedoku brojnih poljubaca, tajnih razgovora i umetničkih vizija. One su tihi čuvari pariskog duha koji nas podseća da je najluksuznija stvar koju možemo posedovati upravo vreme za predah.
Foto: Pinterest
