U našoj rubrici „Beograd kakav (ne)pamtimo“ svake nedelje ćemo vam donositi zanimljive priče iz srpske prestonice, kao i o ličnostima koje su obeležile prošlo vreme.
U ovom tekstu priču baziramo na nekadašnjoj beogradskoj plaži koja je nosila naziv „Nica“.
Plaža „Nica“ bila je prva beogradska peščana plaža. Naziv je dobila po obližnjoj kafani i prostirala se na levoj obali Save, između Brankovog i Starog savskog mosta.
Nakon kafane „Nica“, uz reku su počeli da se nižu kafići, a onda i svlačionice, ljuljaške, ringišpil i kako neki izvori navode – svega jedan tuš i jedna česma.
Manjak vode iz vodovoda, međutim, nije predstavljao nikakav problem jer se pojedinci sećaju da su vodu pili iz reke, dok su se kupali i da nikome ništa nije falilo.
Imala je ljuljaške, ringišpil, kabine za presvlačenje i s nje je više od 100.000 Beograđana letnji spas od vrućina nalazilo u Savi, s pogledom na Beograd, sve do 1934. godine.
Kako je nestala ova plaža?
Idila je prekinuta početkom tridesetih godina, kada je počela izgradnja Mosta kralja Aleksandra. Velelepni most je otvoren 1934. velikim spektaklom, kako mu je i priličilo. Stajao je na dva armirana betonska stuba u srpsko-vizantijskom stilu, a čelična užad je držala konstrukciju.
Kada se radi o njegovoj dekoraciji, Ivan Meštrović je dao ideju da ulaz na obe strane mosta „čuvaju“ po dva konjanika, koja su trebala da predstavljaju cara Dušana i kraljeve Tomislava, Tvrtka i Petra Prvog Karađorđevića. Bili bi postavljeni na stubove visoke 22 metra, što bi sa konjanicima na sebi dostiglo visinu od 45 metara.
Zbog visoke cene i naleta kritika sa svih strana, od ovog projekta se odustalo i otvaranje je održano bez daljih umetničkih rešenja. Prva je preko mosta prešla kraljevska konjica koja je brojala 700 konja, dok je traku presekao princ namesnik, Pavle Karađorđević, piše 011Info.
