Današnje slavne modne kuće i kuće za dizajn nakita nisu od samog početka bile velike. Umesto toga, njihove priče su često počinjale na isti, skroman način na čelu sa veštim ljudima koji su samo pratili svoju strast i usavršavali zanat. Možda jedan od najboljih primera za to jeste priča o dobro poznatom nakitu Cartier.
Za početak – šta je Cartier?
Cartier je francuski brend luksuzne robe koji dizajnira i proizvodi vrhunske satove i nakit. Od svih velikih modnih kuća i kuća za dizajn nakita na svetu, malo njih je dostigao nivo koji je on. Ovaj brend se danas smatra jednim od najcenjenijih kuća nakita na svetu. Međutim, veliki deo porekla kompanije je u zanatu izrade satova, a ne u sveukupnom nakitu.
Istorija brenda Cartier
Cartier je osnovan u Parizu 1847. godine, a osnivač je bio Luj-Fransoa Kartije. Uprkos ogromnoj neizvesnosti i nemirima tokom Francuske revolucije, Cartier je nastavio da beleži uspeh i rast tokom sledeće decenije, kada je otvorena i prva radnja 1859. godine.
1874. posao je preuzeo sin Luja-Fransoa, Alfred Kartije. Alfredov poslovni put bio je daleko napredniji od puta njegovog oca, a imao je i ambiciju da brzo razvije posao. Alfred je bio ključan u uvođenju nakita Cartier u evropske kraljevske kuće i šire, pri čemu su Cartier dizajni bili posebno popularni kod kralja Edvarda VII. Brend je doživeo ogroman uspeh kasnih 1800-ih, te na kraju imao izložbeni prostor u pariskoj ulici Rue de La Paik 1899. Alfred je uspeo da napravi od Cartier nakita najbolji izbor za francusku elitu. Njegovi sinovi Luj, Pjer i Žak su nasledili kuću i doneli joj svetsku slavu.
Sva trojica su se mogla pohvaliti revolucionarnim doprinosom koji je pomogao da brend ide uzlaznom putanjom. Luj, najstariji sin, izgradio je poverljive odnose sa brojnim ekstravagantnim, a opet filantarskim muškarcima u Evropi i širom Evrope. Ovi ljudi bi postali česti kupci i lojalni Cartier klijenti, na kraju privučeni prelepim dizajnom, kao i diskrecijom koju je Cartier nudio.
Pjer, drugi po starosti, bio je neko ko je razumeo želje elite. Odlučio je da dovede Cartier u Njujork. Dva specifična proizvoda su na kraju osigurala Cartierov premijerni status u tom gradu – dijamant Hope i retka, dvostruka biserna ogrlica. Pjer je dijaman Hope ponudio jednom moćniku, posle čega se digla cela sedma sila, te nije bilo štampe koja nije pisala o ovom tome. Pjer je čak i prodaju te ogrlice koristio kao alternativu za kupovinu buduće radnje Cartier u njujorškoj Petoj Aveniji.
Žak Kartije je bio najmlađi brat i u početku najmanje zainteresovan za nakit. Prvobitno je težio da bude katolički sveštenik sve dok nije upoznao Neli Harjes. Nelina porodica nije imala poverenje u Žaka i ubeđivala ih je da se razdvoje na godinu dana. Da ne bi bio razdvojen od svoje ljubavi, Žak se udubio u svoj posao. Njegov deo globalne mape za razvoj posla bile su Engleska i kolonije. Otputovao je u Indiju i uspostavio veze sa maharadžama koje vole dragulje i uplovio u svet nakita. Njegova putovanja su pomogla da se još “glasnije” pročuje za Cartier.
Braća Kartije uspela su da lokalno slavni brend pretvore u uspeh koji postoji više od 150 godina. Ovaj brend ostao je pod porodičnom kontrolom od svog osnivanja 1847. pa do 1964. Danas je u potpunom vlasništvu švajcarske Richemont grupe, ali i dalje sa sedištem u Parizu.
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄